U nedelju 3. juna 2018. godine, na Novom groblju u Beogradu je održana još jedna izuzetno posećena tematska vođena šetnja pod nazivom „Velike ljubavi srpskih velikana“. Ni sparina, ni kiša, ni povremena grmljavina, ni varljivo prolećno vreme nije sprečilo naše drage sugrađane da strpljivo i sa zanimanjem slušaju intrigantne priče o ljubavima, razočaranjima, strastima, ljubavnim zgodama i nezgodama harizmatičnih ljudi i žena sahranjenih na ovom prostoru, istovremeno uživajući u šetnji kroz jednou od najlepše održavanih i uređenih parkovskih površina u našem gradu.
Nakon kratkog upoznavanja sa istorijatom Novog groblja, obilazak je krenuo od grobnice Dr. Vladna Đorđevića, lekara, premijera, gradonačelnika, pisca, intelektualca i osnivača Novog groblja, koji se prilikom studija u Beču zagledao u šesnaestogodišnju devojku Paulinu Bitner, sa kojom je nakon mnogo savladanih teškoća proveo više od pedeset godna u srećnoj bračnoj zajednici i koja mu je po nekim izvorima rodila više od petnaestoro dece. Kada se, mnogo godina kasnije našao u ulozi provodadžije, govorio je da bračna sreća leži i na drugim mestima, a ne krije se isključivo u fizičkoj lepoti i zaljubljivnju.
Šetnja je nastavljena kroz Arkade i Aleju velikana, gde su posetioci imali prilike da čuju priču o nesebičnoj ljubavi, kod grobnice „pesnika među pripovedačima i pripovedača među pesnicima“ i narodnog tribuna Petra Kočića. Kod grobnice slikara i pesnika Đure Jakšića, sugrađani su čuli emotivno kazivanje o Đurinom životu i stradanjima, kao i priču o čuvenoj lepotici, krčmarici Mili koju je Đura opevao (Ana toči, Ana služi, al za Milom srce tuži..). Umesto Đure, Mila je odabrala glumca, Đuru Rajkovića, sa kojim je kasnije i sama stupila u pozorišnu družinu.
Priču o požrtvovanju i velikoj ljubavi Vide Ružić i Miloša Crnjanskog, posetioci su mogli da čuju kod grobnice porodice Ružić. Vida Ružić je bila kći ministra prosvete i pisca Dobrosava Ružića („kraljevskog bibliotekara“, poznatog po činjenici da je od uništenja spasao „Miroslavljevo Jevanđelje), sestra čuvnog fudbalera Jovana Ružića i jedna od najlepših žena Beograda. Pored protivljenja porodice Ružić, Crnjanski je prodao svoju kuću u Pančevu i sledio svoju dragu u Pariz, gde ju je porodica poslala, kako bi ih razdvojila. Kao supruga, Vida Ružić je u skladu sa svojim blagim karaterom trpela i uvek uspevala da izgladi ispade u javnosti i mnoge druge mušice svog supruga. Posetioci su zatim zastali kod grobnice književnika Sime Matavulja za koga se pričalo da je svojim šalama zajsmejavo čuvenog francuskog pisca Anatola Fransa, a koji je po sopstvenim rečima celog života služio Bahusu i Veneri. Prva ljubav mu je bila šesnaest godina mlađa učiteljica Više ženske škole Milica Stpanović, koja je nažalost vrlo brzo preminula. Matavulj je teško podneo gubitak svoje velike ljubavi. Na nagovor prijatelja ponovo se oženio bogatom udovidcom Ljubicom Dimović, što ga je lišilo novčanih briga i omogućilo mu da proputuje Evropu i Mediteran.
Posetioci su takođe imali prilike da posete grob i čuju priču o novinarki i mnogo osporavanoj, ali istovremeno i voljenoj književnici Milici Jakovljević, Mir- Jam, njenoj karijeri, ljubavnim vezama i velikoj ljubavi prema bombonjerama. Iako je puno pisala o ljubavi i braku, Milica se nikada nije udavala, a imala je običaj da kaže: „Samoća me prati kroz ceo život. Samoća izgrađuje moju samostalnost..Mnogi se žale na samoću, a ne shvataju koliko je lepote u tom životu kad je jedini drug knjiga…“. Njena najduža, a moža i najveća ljubav bio je glumac tada popularni glumac Boža Nikolić.
Šetnja se zatim nastavila do poslednjeg počivališta lekara i pripovedača. Laze Larzerivća. Na studijama medicine u Berlinu, Laza Lazarević je u pansionu Pauline Gutjar, upoznao njenu kćer Anu, koja je strudirala pevanje. Nažalost, zbog patrijarhalnih svhatanja veza nije srećno okončana, ali je Laza svoju berlinsku ljubav pamtio ceo život i na kraju ovekovečio u pripoveci „Švabica“. Poštujući želje posetilaca, šetnja je produžena pa su najuporniji mogli da vide i poslednje počivalište našeg čuvenog pesnika i diplomate Milana Rakića.
Ova objava je raspoloživa i na: engleskisrpski (cyr)
