Као одговор на велико интересовање наших суграђана за шетње Новим гробљем уприличеним поводом Дана европске баштине, 5. новембра 2017. године организован је девети по реду бесплатан облизак Новог гробља у току ове године. Обилазак под називом „Блистави умови Србије“ који је посетиоце провео кроз аутентичан урбани амбијент старог Београда, приватне и јавне историје многих знаменитих личности, је уједно био и најпосећенији обилзак Новог гробља до сада.
Поред кратког историјата Новог гробља, посетиоци су имали прилике да чују приче из живота великог математичара Михаила Петровића – Мике Аласа, виолинисте и заљубљеника у реке, као и занимљиво казивање о породици Кујунџић: др Војиславу Кујунџићу, лекару, филнатропу и добротвору, зачетнику идеје о кремацији код нас, који је ушао у светску енциклопедију кремације, затим о његовом старијем брату, песнику, дендију, филозофу, министру просвете и добротвору Милану Кујунџићу – Абердару, као и сестрама Кујунџић:. Јелени, удатој за политичара Стојана Новаковића и Неранџи, варошкој лепотици, која се у чаршији помињала као: „лепа Нера са дванаест карнера.“
Посeтиоци су такође имали прилике да виде последња почивалишта дипломате и правника Миленика Веснића, државника Николе Пашића, писца и нардоног трибуна Петра Кочића, научника Јована Цвијића, прве српске школоване лекарке Драге Љочић, старог Барда, песника и патриоте Стевана – Владислава Каћанског, несуђеног наследника српског престола Михаила Велимира Теодоровића, руског царског амбасадора у Србији у доба пред избијање 1. Св. рата – Николаја Хартвига, писца Бранислава Нушића и композитора Стевана Моркањаца. Шетња се наставила Алејом стреаљаних родољуба где смо се сетили обешених на Теразијама, као и свих оних знаних и незнаних који су који су страдали у окупираном Београду. Пут је затим водио кроз Алеју заслужних грађана где почивају Слободан Јовановић, Меша Селимовић, Милош Црњански, Данило Киш, Иво Андрић, Бранко Ћопић, Паја Јовановић, Оља Ивањицки, Милић од Мачве, Зоран Ђинђић, Бата Живојиновић, Драган Николић, Петар Краљ, Зоран Радмиловић и многи други.
Обилaзак је завршен причом о ботаничару и књижевнику Стевану Јаковљевићу – аутору „Српске трилогије“, дела коме је много шта замерано, али је ипак запамћено као „први српски бестселер“ и његовој сестри Милици Јаковљевић Мир –Јам, књижевници и новинарки, жени слободног духа, која је кроз свој књижевни и новинарски рад покушала да подучи младе генерације како да се носе са изазовима модерног живота. Свакако најинтригантнија, али нажалост широј јавности готово непозната личност о којој су посетиоци могли да чују у току овог обиласка је Никола Крстић, интелектуалац, доктор филозофских и правних наука, правни историчар и теоретичар, професор Лицеја, политичар и мислилац, а пре свега хроничар времена у коме је живео. Никола Крстић је скоро четрдесет година писао дневнике о дешавањима у Србији. Иако је преминуо 1902. године, његова запажања су остала зачуђујуће актуелна до данашњег дана. Дневник Николе Крстића у рукопису има 4.096 страница, а сматра се да је Слободану Јовановићу послужио као извор за књигу „Друга владавина Милоша и Михаила“., поред тога Верује се такође, да је управо Слободан Јовановић уништио неке „пикантне делове“ овог дневника.
Ова објава је расположива и на: енглески српски (lat)
