Комеморација на Аустроугарском војном гробљу поводом стогодишњице примирја у Првом светском рату

Поводом стогодишњице Дана примирја у Првом светском рату, 10. новембра 2018. године на Аустроугарском војном гробљу у оквиру Новог гробља у Београду, одржан је комеморативни скуп на коме је одата почаст аустроугарским војницима, који су настрадали у борбама за Београд током 1. Светског рата, као и свим жртвама Великог рата.

На комеморацији, за чију организацију је ове године била задужена Канцеларија Војног изасланства Републике Аустрије, свечане говоре одржали су Њ.Е. мр. Николаус Лутероти, амбасадор Аустрије и Њ.Е. господин Атила Пинтер амбасадор Мађарске, а самом чину  су присуствовали представници војних изасланстава (Аустрије, Мађарске, Немачке, САД, Белгије, Велике Британије, Француске, Канаде, Италије, Чешке, Словачке, Грчке, Босне и Херцеговине, Словеније и др.), а положен је и венац канцеларије ЕУ у Србији.

Амбасадор Републике Аустрије мр. Николаус Лутероти је у свом обраћању између осталог нагласио да иако су Првом светском рату Аустроугрска и Србија били на противничким странама, данас су та времена за нама. Сама чињеница да су председници Србије и Аустрије само пре неколико недеља, на Новом гробљу, положили венце и одали пошту палим аустроугарским и српским војницима погинулим у току Првог светског рата, значајна је потврда овом уверењу. Амбасадор Лутероти је додао да Аустрија, данас, као пријатељ и партнер Србије жели да је види потпуно интегрисану у Европску Унију.

Молитва посвећена свим жртвама Великог рата је одржана на немачком, мађарском и српском језику, након чега је уследила церемонија полагања венаца, уз интонирање пригодних мелодија. Молитву за све жртве великог рата су служили бечки надбискуп, Криштоф Шенборн, надбискуп Аустријске војске др Вернер Фрајштетер и београдски надбискуп и митрополит др Станислав Хочевар.

Војни оркестар Аустријске војске је затим одсвирао песму “Имао сам друга” (Ich hatt’ einen Kameraden), традиционалну мелодију, насталу средином 19. века, која говори о болу војника који је изгубио саборца, без војних или идеолошких конотација. Ова мелодија се данас изводи на војним сахранама и комеморацијама у Немачкој и Аустрији.

Након овога је уследило церемонијалнo сађење дрвета шљиве, у коме су учествовали амбасадори Аустрије и Мађарске, као и кардинал Шенборн, надбискуп Фрајштетер и надбискуп Хочевар.

Ова објава је расположива и на: енглески

START TYPING AND PRESS ENTER TO SEARCH