Трагом знаменитих српкиња сахрањених на Новом гробљу у Београду

publika

09.02.2017. године др Вилолета Обреновић, стручни сарадник историчарка уметности ЈКП „Погребне услуге“ је на позив Удружења туристичких водича Србије, одржала предавање на тему „Трагом знаменитих српкиња сахрањених на Новом гробљу у Београду“.

Предавање је обухватило хронику положаја жена у Србији од почетка 19. века, описујући како су се образоване жене слободног духа бориле да превазиђу ограничења која им је наметала средина и време у коме су живеле.

katarina-konstantinovic

Анка Константивновић, кћи Јеврема Обреновића, једна од најобразованијих жена свог времена, њена кћи Катарина Константиновић, велика лепотица трагичне судбине. Катарина Ивановић – сликарка прва жена члан Српског ученог друштва. Катарина Миловук је била прва директорка Више женске школе, поборник еманципације и права жена на гласање и образовање.

katarina-ivanovic

Поред незаобилазне хероине Првог светског рата Милунке Савић, на Новом грољу су сахрањене још две жене учеснице Првог светског рата: Софија Јовановић, припадница комитске чете Војводе Воје Танкосића, учесница Првог и другог Балканског и Првог светског рата – 13 пута одликована и Наталија Бјелајац (иначе Словенка Антонија Јаворник), наредник српске војске и болничарка, учесник Церске битке и носилац 12 одликовања.

001_sofija-jovanovic-i-natalija-bjelajac

Милица Томић – кћи политичара и борца за права Срба у Војводини Светозара Милетића, уредница часописа „Жена“, борац за женска права. Драга Љочић – прва жена школовани лекар у Србији, филантроп и борац за права жена. Учествовала у Српско-турском и Балканским ратовима као лекар. Надежда Петровић – сликарка и добровољна болничара у току Првог светског рата, једна од оснивачица „Кола српских сестара“. Делфа Иванић – добротворка и једна од оснивачица „Кола српских сестара“.

Милица Јаковљевић Мир-Јам – књижевница и новинарка, жена слободног духа, која је кроз свој књижевни и новинарски рад покушала да подучи младе генерације како да се носе са изазовима модерног живота. Ксенија Анастасијевић – флиозофкиња, прва жена доцент, а уједно и прва жена која је 1922. године докторирала на Београдском универзитету (филозофију са класичним језицима), жртва неразумевања и суревњивости својих мушких колега.

maga-magazinovic

delfa-ivanic

Бета Вукановић – сликарка, добровољна болничарка у Балканским и Првом светском рату. Аница Савић-Ребац – књижевница, филозофикиња и преводилац. Мага Магазиновић – филозофкиња, кореограф, балерина, ауторка текстова за часописе, друштвено-културна активисткиња, педагог и преводилац. Лиза (Марић) Крижанић – Сликарка и инспирација уметника.

liza-krizanic

Ова објава је расположива и на: енглески српски (lat)

START TYPING AND PRESS ENTER TO SEARCH