Дан примирја у Првом светском рату обележава се сваке године 11. новембра, у знак сећања на примирје закључено између савезника и Немачке, које је у исто време означило и престанак непријатељстава и крај рата. Овај датум се обележава као национални празник у многим савезничким државама, као сећање на погинуле у току Великог рата.
У седмици која претходи Дану примирја у Првом светском рату, 6. новембра 2024. године на Аустроугарском војном гробљу у оквиру Новог гробља у Београду, одржан је комеморативни скуп на коме је одата пошта аустроугарским војницима који су настрадали у борбама за Београд током 1. Светског рата, као и свим жртвама Великог рата.
У петак, 1. новембра 2024. године обележенo је 106 година од ослобођења Београда у 1. Светском рату, полагањем венаца на Српску костурницу и споменик браниоцима Београда 1914-1918. године, на Новом гробљу у Београду. Венце су положили градноначелник Београда Александар Шапић и председниг Скупштине града Никола Никодијевић, државани секретар у Министарству за рад запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић,
У склопу свечаности обележавања 80. годишњице ослобођења Београда у 2. Светском рату, 20.10.2024. године, одржана је и државна церемонија свечаног полагања венаца на Гробљу ослободилаца Београда.
Венце су положили министар одбране Братислав Гашић, министар без портфеља задужен за међународну економску сарадњу и област друштвеног положаја цркве у земљи и иностранству и почасни председник фондације „Бесмртни пук“
У суботу 05.10.2024. године у Алеји Великана на Новом гробљу у Београду уприличена је церемонија полагања венаца и одавања почасти поводом годишњице смрти хероине Милунке Савић. Церемонији су присуствовали су представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, представници Министарства одбране и војске Србије, представници скупштине града Београда, општина Вождовац и Звездара, представници „Удружења ратних добровољаца 1912- 1918 њихових потомака и поштовалаца“,
Општина града Београда, основала је 1939. године, Погребни завод у јавном интересу, који се водио под називом „Градски погребни завод“. Завод се налазио у саставу Одсека за гробља Београдске општине, а правила Градског погребног Завода усвојена су 1938. године. Циљ оснивања завода подстакнут је јавним интересом грађана да се сахрањивање преминулих обавља под повољним условима,
20 . јануара 2024. године, у име Владе Републике Србије и Одбора за неговање традиције ослободилачких ратова Србије, државним церемонијама обележене су годишњице смрти војвода Живојина Мишића, Војводе Петра Бојовића и генерала Павла Јуришића Штурма.
Поводом 103. годишњице смрти војводе Живојина Мишића, 79. годишњице смрти војводе Петра Бојовића и 102. годишњице смрти армијског ђенерала Павла Јуришића Штурма,
Сваког 20. јануара се у оквиру државног програма обележвања значајних историјских догађаја ослободилачких ратова Србије, на Новом гробљу у Београду обележавају годишњице смрти великих српских војсковођа 1. Светског рата, Војводе Живојина Мишића, Војводе Петра Бојовића и Генерала Павла Јуришића – Штурма.
У церемонији учествују представници Мнстарства за рад, запошљавање борачка и социјална питања,
Идеју модрене кремације у Србији, су већ почетком 20. века почели да заступају припадници средње и више класе, образовани појединици – лекари, научници, уметници, архитекте, инежењери и сви они који су били посвећени санитарним реформама.
Пионир идеје модерне кремације био је чувени песник и лекар др Јован Јовановић-Змај, који је идеју донео из Велике Британије и убрзо написао чланак на ову тему,
Фондација Курт Ландауер из Минхена, обележила је сто година од рођења легендарног Златка Чика Чајковског, полагањем венца на последње почивлалиште бившег тренера фудабалског клуба Бајрен из Минхена.
Професионалну фудбалску каријеру Чајковски је започео у загребачком фудбалском клубу ХАШК а наставио у београдском Партизану, немачком ФК Келну и израелском Хапоелу. Златко Чајковски-Чик је био један од 11 стартера из прве званичне утакмице фудбалског клуба Партизан.