У склопу одржавања научног скупа посвећеног развоју телесног вежбања и настанку Соколства у Кнежевини и Краљевини Србији у организацији Факултета Спорта и Физичког Васпитања Универзитета у Београду, делегација представника поменутог научног скупа ће у петак 3.11.2017. године, на Новом гробљу у Београду положити венце на последња почивалишта личности које су највише допринеле развоју соколства у Кнежевини и Краљевини Србији: Стеве Тодоровића, Владана Ђорђевића и Војислава Рашића.
Соколски покрет настао је у Прагу 1862. године, као одговор на покушаје германизације словенских народа у оквиру Аустроугарске монархије. Назив је добио по соколу, птици која је народној традицији и поезији представља симбол витештва, снаге, брзине и спретности. Соколске идеје слободе, братства, јединства, истрајности и родољубља прихваћене су и изван Чешке, те је соколство је постало панславистички покрет. Већ 1863. формирано је соколско друштво у Словенији, а 1891. године и Прво београдско друштво за гимнастику и борење, променило је име у Београдско гимнастичко друштво Соко. Соколска идеја је била стварање физички спремног, честитог и национално свесног појединца који ће имати снаге да одбрани националне интересе и свој културни идентитет.
Ова објава је расположива и на: енглески српски (lat)
