90 година од смрти оснивача Новог гробља Др Владана Ђорђевића

31. августа 2020. године навршило се 90 година од смрти Др Владана Ђорђевића, једне од најистакнутијих личности културног, научног и политичког живота у Србији 19. века. Поводом ове значајне годишњице присутнима су се обратили Академик Радоје Чоловић, председник Српског лекарског друштва и Академик примаријус др. Владимир Т. Јокановић у име Секције за хуманост, уметности и културу – Друштва лекара Војводине.
Као лекар, Владан Ђорђевић био је први Србин специјалиста хирургије, први се бавио експерименталним радом у медицини, основао је Српско лекарско друштво, Српско друштво Црвеног крста, као и Друштво за гимнастику и борење, чији су настављачи били друштво “Душан Силни” и Соколски покрет; покренуо је и уређивао први српски стручни медицински часопис “Српски архив за целокупно лекарство”, био је начелник војног санитета у ратовима и први професор хигијене на Војној академији, потом начелник Санитетског одељења Министарства унутрашњих дела и творац модерног медицинског и ветеринарског законодавства.

Као градоначелник Београда започео је комунално уређење престонице и основао Ново гробље, које постоји већ готово 135 година. Био је редовни члан Српског ученог друштва, први члан Српске краљевске академије, први почасни доктор Медицинског факултета Универзитета у Београду, министар просвете и црквених дела и заступник министра привреде, краљевски изасланик у Грчкој и Турској и председник Краљевске владе (1897-1900). На пољу књижевног стваралаштва оставио је многобројна дела – приповетке, драме, романе и мемоаре. Био је један од зачетника пасторалне и путописне новелистике, хроничар и историограф. Превео је бројна дела из медицине и сродних наука. Часопис Отаџбина (1875-1892), који је основао и уређивао, био је најбољи часопис за књижевност, науку и културу у другој половини 19. века. Један од његових савременика, личних политичких опонената, рекао је за њега, не без аргумената, да је „био у Србији све, осим краљ и патријарх”, додајући и то, да је у појединим моментима, био „краљ – краљу и патријарх митрополитима”.

Владан Ђорђевић је преминуо 31. августа 1930. године у Бадену крај Беча, а сахрањен је, по својој жељи реченој за живота, на Новом гробљу у Београду у парцели 26, поред своје супруге Паулине и вољене деце Милана и Маре. Венце на последње почивалиште овог великана положили су чланови представници Српског Лекарског друштва и Секције за историју медицине Српског лекарског друштва, представници Црвеног Крста Србије, Секције за хуманост, уметности и културу – Друштва лекара Војводине, као и представници ЈКП „Погребне услуге“ Београд.

 

Ова објава је расположива и на: српски (lat)

START TYPING AND PRESS ENTER TO SEARCH