Посета професора Бањалучке гимназије Новом гробљу

У недељу 30. октобра 2016. године, Ново гробље у Београду је посетила група професора Бањалучке гимназије, на челу са Директором, Зораном Пејашиновићем. Поред последњег почивалишта великог Петра Кочића, гости из Бања Луке су, између осталих, изразили жељу да посете гробове Бана Светислава Тисе Милосављевића и професора Васе Глушца, који су сваки на свој начин, дали немерљив допринос трансформацији Бања Луке у модеран и уређен европски град.

svetislav-tisa-milosavljevic-2Светислав Тиса Милосављевић, родом из Ниша, бригадни генерал, стручњак за војни транспорт, министар саобраћаја, први и најзначајнији Бан Врбаске бановине, који, иако је у Бања Луци провео свега четри и по године, оставио је трага као ретко ко пре и после њега, односно дао је овом граду граду урбани идентитет. По одласку из Бања Луке 1934. године, иза њега су између осталог, остали зграда Банске палате (данас Градска управа), Бански Двор, Народно позориште, парк са именом и спомеником Петру Кочићу, Хигијенски завод, објекти учитељске и пољопривредне школе, као и седам стамбених зграда подигнутих за чиновнике. Поменутом треба додати оснивање музеја бановине, удружења за туризам, занатске и трговачке коморе и др. Допринос Светислава Милосављевића развоју Бања Луке је готово био заборављен све до 2000. године, када је тадашњи градоначелник дао налог да се истраже активности и допринос Светислава Милосављевића развоју града. Од исте године се додељује награда Бана Милосављевића, а подигнут му је и споменик у центру града. Светислав Тиса Милосављевић је сахрањен на Новом гробљу у Београду, у парцели 21., гробница бр. 42, 2. реда.

vaso-glusac3Васо Глушац – је био један од најпознатијих професора Бањалучке гиманазије. Након завршене гимназије у Сарајеву и студија славистике у Бечу, службовао је Бања Луци и Тузли. После 1. Светског рата био је на позицијама члана Привременог народног представништва Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, затим директора гимназије у Тузли. Након тога је поново премештен у Бања Луку, где је постављен за директора Гимназије, а убрзо и за вршиоца дужности начелника Просветног одељења банске управе Врбаске бановине. Био је један од оснивача Завичјаног друштва „Змијање“ и соколског покрета у Бања Луци. Тридесетих година прлошлог века прелази у Београд, где је од 1932. године па до 2. Светског рата био члан и секретар Сената Краљевине Југославије. Аутор је неколико десетина радова из области књижевне критике и историје. Пријатељство Петра Кочића и Васе Глушца, започето за време студија у Бечу, настављено у Бања Луци, а крунисано је кумством – Глушац је крстио Кочићевог сина Слободана. Васо Глушац је сахрањен на Новом гробљу у Београду, у парцели 39, гробно место 40.

Ова објава је расположива и на: српски (lat)

START TYPING AND PRESS ENTER TO SEARCH