„U svetu brale nema ljubavi“ – još jedna vođena šetnja po Novom groblju

3. marta 2019. godine, održan je još jedan veoma posećen obilazak Novog groblja pod nazivom „U svetu brale nema ljubavi”, posvećen pesnicima i književnicima sahranjenim na Novom groblju u Beogradu.

Uz inspirativno vođenje koleginice dr Violete Obrenović i beskrajno strpljenje naših dragih sugrađana, ljubitelja kako srpske tako i istorije Beograda, podsetili smo se nezaboravnih sanjara i boema čiji su životi neizbrisivo srasli sa kaldrmom i utkali se u onaj posebni štimung kariranih stolnjaka omiljenih beogradskih sastajališta. Posetioci su imali prilike da čuju kazivanja o borbi za narodna prava i tužnom kraju “pripovedača među pesnicima i pesnika među pripovedačima” – kako su neki nazivali Petra Kočića, priču o snovima, ljubavima i životnim nedaćama pesnika i slikara Đure Jakšića, eksperimentalnim poetskim formama Vojislava Ilića, o lekaru i književniku Lazi Lazareviću, koji je nazivan „srpskim Turegnjevim”, o velikom piscu Simi Matavulju koji je po sopstvenim rečima i verno služio Veneri i Bahusu gotovo čitav svoj život, ali i mnogim drugim velikanima srpske književnosti čije seni, kao i uspomene na njihova nezaboravna dela i nekonvencionalne životne priče čuva i deli beogradsko Novo groblje.

Pored brojnih zanimljivih priča, izdvojićemo kazivanje o Đuri Jakšiću i njegovoj velikoj ljubavi, čuvenoj lepotici, krčmarici Mili (Ana toči, Ana služi, al za  Milom srce tuži…). Ovu dirljivu priču je ispričao  književinik Branislav Nušić 1907. godine u zapisu „Mila”, povodom prenosa posmrtnih ostataka Đure Jakšića na Novo groblje. Đura je Milu upoznao u Kikindi u krčmi njenog oca – „Kod belog krsta”. Jakšić se strasno zaljubio u Milu i nameravao da je zaprosi. Nažalost, nikada joj nije ništa rekao, a ona ga nije primećivala. Na njegovu nesreću, 1856. godine u Kikindu je stigla putujuća pozorišna družina, sa glumcem i rediteljem Đurom Rajkovićem, koji se odmah zagledao u Milu, a ni ona nije bila ravnodušna. Tada se Jakšiću dogodio još jedan udes, naime pesmu “Mila” je pokazao nikome drugom nego svom imenjaku i rivalu za naklonost lepe krčmarice, Đuri Rajkoviću. Jakšić je „Milu” je objavio 1856. godine u listu „Sedmica” u Novom Sadu, pod pseudonimom „Teorin”, jer nije imao hrabrosti da je potpiše. I dok je Đura Jakšić nastavio da crta portrete svoje velike ljubavi, drugi Đura je posetio devojčinog oca i posle nekoliko dana saopštio pesniku i slikaru da prestane sa slikanjem njegove verenice. Mila se 1857. udala za Đuru Rajkovića, sa kojim je kasnije i sama stupila u pozorišnu družinu. Umrla je u dubokoj starosti, 1916. godine u Rusiji.

Slika Đure Jakšića “Devojka u plavom” u koju je ulio ogromnu ljubav  prema voljenoj devojci ušla u istoriju naše umetnosti kao remek-delo, dok se pesma „Mila” i danas, posle 150 godina, pored u zbirkama poezije i dalje živi u narodu, a može čuti u krčmama, na slavljima, televiziji…

Ova objava je raspoloživa i na: srpski (cyr)

START TYPING AND PRESS ENTER TO SEARCH