4. новембра 2018. године организован је један од најпосећенијих обилазака Новог гробља у склопу овогодишњег јесењег циклуса вођених шетњи кроз драгоцену културно-историјску и уметничку ризницу Новог гробља у Београду под називом: “Трагом истактнутих војсковођа и хероја 1. Светстог рата сахрањених на Новом гробљу“. Наши драги суграђани који нас и ни овај пут нису изневерили, већ су се одазвали у изузетно великом броју, имали су прилике да чују емотивна казивања о војсковођама и херојима Великог рата, да се упознају са њиховим животним причама, али и да се подсете њихових јуначких подвига.
У току ове пријатне недељне шетње, која је била посвећена великанима Великог рата, посетиоци су имали прилике да виде гробове чувених војсковођа, хероја и хероина: Војводе Живојина Мишића, Војводе Радомира Путника, Војводе Петра Бојовића, затим мајора Војислава Танкосића, генерала Павла Јуришића Штурма, хероина Милунке Савић и Антоније Јаворник и многих других. Наши суграђани су се такође упознали са историјатом и уметничким значајем једног од највећег меморијала подигнутог у Србији у том периоду – Српском костурницом бранилаца Београда 1914 – 1918. године – где су као посебан куриозитет могли да уђу и посете крипту.
Издвајамо причу о харизматичном мајору Српске војске – Војводи Воји Танкосићу:
Мајор српске војске, војвода, и национални активиста, Војислав Воја Танкосић – војвода Танкосић, завршио је шест разреда Друге гимназије у Београду, а потом Војну академију, и Вишу школу Војне академије. Учествовао је у завери против краља Александра Обреновића, и у Мајском преврату, 1903. године. Војислав Танскосић је, по избијању Првог светског рата, био један од команданата Добровољачког одреда и учествовао у одбрани Београда. Као командант Рудничког добровољачког одреда, борио се на Дрини, Лозници, Крупњу, Мачковом Камену. Преминуо је 2. новембра 1915. године у Трстенику, од последица рањавања, на Игришту код Великог Поповића. Његови војници су га тајно сахранили на Трстеничком гробљу, али су Аустријанци, ипак, успели да га пронађу, откопају, и након установљивања идентитета, сликају леш, како би уверили јавност, да је, ипак, мртав. Уз слику гроба и леша, објављен је и текст који садржи обавештење, како је „дошао крај Воји Танкосићу“. Његова мајка Миља је пренела посмртне остатке Воје Танкосића, уз помоћ Удружења српских четника, и сахранила на београдском Новом гробљу, 1923. године.
Ова објава је расположива и на: српски (lat)
