18.03.2019. године, у склопу посете Београду, делегација “Јединствене Русије”, на челу са секретаром Генералног савета ове странке Андрејем Турчеком је заједно са Марком Ђурићем, Директором канцеларије за Косово и Метохију и потпреседником Главног одбора Српске напредне странке одала пошту и положила венце и цвеће на Спомен-гробљу ослободилаца Београда, споменик Црвеноармејцу, као и последња почивалишта бораца Црвене Армије и Народно-ослободилачке војске Југославије у оквиру овог меморијалног комплекса. Делегација је затим обишла и „Руски некропољ“ на Новом гробљу у Београду.
Спомен-гробље ослободилаца Београда 1944. године је свечано отворено на дан десетогодишњице ослобођења Београда, 20. октобра 1954. године. Ово гробље је изведено као засебна архитектонско меморијална целина, по пројекту архитекте Бранка Бона и архитекте Александра Крстића. Рељефи борби на улазу у меморијал су дело вајра Радете Станковића, а статуа Црвеноармејца у дну парковско – меморијалног комплекса је рад вајара Антуна Аугустиничића. На Спомен-гробљу ослободилаца Београда сахрањена су 2.953 борца Народно-ослободилачке војске Југославије и 976 Црвеноармејаца коју су главнином изгубили животе током „Београдске операције“.
„Руски некропољ“, односно руске парцеле на Новом гробљу у Београду формиране су 20-тих година прошлог века, када је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца обезбедила уточиште за неколико десетина хиљада емигранта из Русије. У овом делу Новог гробља налази се 755 гробних места у којима је сахрањено више од 3.000 људи. Међу сахрањенима су значајни руски војни заповедници, ствараоци из области културе, науке и уметности, као и архијереји Руске православне цркве. Реконструкција „Руског некропоља“ је реализована под покровитељством „Фондације Руски некропољ“. Обновљени Руски некропољ је освештао Патријарх Московски и целе Русије, Господин Кирил заједно са Патријархом српским, Господином Иринејем, 15.11.2014. године.
Ова објава је расположива и на: српски (lat)
