У недељу, 08.08.2021. године, поред државне церемоније којом се одавањем почасти и полагањем венаца на споменик др Арчибалда Рајса у Топчидерском парку традиционално обележава годишњица смрти овог пријатеља Србије „за сва времена”, на гробљу Топчидер је такође уз полагање венаца одата почаст и одржан помен др Арчибалду Рајсу. Ове године су се члановима неколико удружења грађана који негују сећања на др Рајса из Мачванског Прњавора и других делова Србије, придружили и представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као и студенти и професори криминалистичко-полицисјке академије из Београда.
Родолоф Арчибалд Рајс био је швајцарски форензичар, публициста, доктор хемије и професор Универзитета у Лозани. Највеће успехе је остварио као криминолог, радом на истраживању злочина над српским становништвом у време Првог светског рата. На позив српске владе, 1914. године је дошао Србију, да истражи злочине аустроугарске, немачке и бугарске војске над цивилним становништвом. Написао је значајан број књига и радова на ову тему, а слао је и редовне извештаје који су објављивани у угледним међунардним часописима оног доба. Са српском војском прешао је Албанију, Солунски фронт и са Моравском дивизијом у новембру 1918. године умарширао у ослобођени Београд. По завршетку рата, радио је на модернизацији одељења криминалистичке технике при Министарству унутрашњих дела. Пред крај каријере, разочаран негативним појавама у друштвеном и у политичком животу послератне Србије, повукао се са свих јавних функција и живео скромно у својој вили „Добро поље”, на Топчидеру. 1926. године је проглашен за почасног грађанина града Крупња, као и почасним пешадијским капетаном 2. класе Војске Краљевине СХС. Пред крај живота објавио је свој ратни дневник у књизи “Шта сам видео и проживео у великим данима”, док, као своје постхумно завештање српском народу оставио необјављен рукопис књиге „Чујте Срби!” Преминуо је у Београду 8. августа 1929. године, а његово срце је у урни пренето на Кајмакчалан, да почива са његовим храбрим саборцима. Урна је поломљена приликом једног налета Бугара у Другом светском рату.
Инфоцентар ЈКП „Погребне услуге“
Ова објава је расположива и на: српски (lat)
