16. априла 2023. године, члан Градског већа Вук Мирчетић положио на Новом гробљу венац, на Спомен гробљу жртвама бомбардовања 1944. године.
Мирчетић је подсетио да је те давне 1944. године Васкрс био као и данас, 16. априла.
– Тада најрадоснији хришћански празник за Београд није био радостан дан, јер управо на Васкрс започето је такозвано савезничко бомбардовање. До краја године велики број људи је изгубио животе. На данашњи дан, поново на Васкрс, одајемо почаст свима њима, негујемо сећање и памтимо, јер знамо да су нам мир и стабилност најпотребнији, како никада више не бисмо дозволили да нам се у будућности понови било шта слично – поручио је Вук Мирчетић.
Највеће жртве током бомбардовања Београда 1944. године забележене су 16 и 17. априла, што се поклопило са првим и другим даном православног Васкрса. У Земуну су уништене фабрике Икарус, Данубијус, Змај, Телеоптик, земунска железничка станица и аеродром. У Београду је оштећена фабрика Рогожарски и суседни стамбени блокови, бродоградилиште, рафинерија на Чукарици и део београдске железничке станице, а погођен је и логор Сајмиште. Оштећени су и мостови на Сави и Дунаву. Приликом ускршњег бомбардовања 1944. године срушено је и тадашње породилиште у Крунској улици (данас Студентска поликлиника). Разарања су била велика у околини Бајлонијеве пијаце где је погинуло 200 људи од залутале бомбе, као и на Пашином брду где је погинуо велики број цивила. Погођени су Палата Албанија, Теразије, Технички и Правни факултет, више болница, хуманитарних институција и цркава.
У знак сећања на овај догађај, 1966. године је на Новом гробљу у Београду саграђено је Спомен-гробље жртава бомбрдовања Београда 1944. године. Гробље се састоји се од 11 хумки са 15 мермерних плоча на којима су уписана имена 313 идентификованих и 165 неидентификованих особа страдалих у бомбардовању Београда 1944. године. Ово, као и спомен-гробље жртава бомбардовања Београда 6. априла 1941. године је изграђено по пројекту архитекте Милице Момчиловић.
Ова објава је расположива и на: српски (lat)
