Од раног детињства, Едвард Русијан бавио се разним спортовима. Био је члан Соколског друштва, а пре него што се заинтересовао за авионе, успешно се бавио бициклизмом. По завршетку ниже Реалке и Механичарске школе, радио је у Бечу и Италији, показујући велико интересовање за моторе и авионе. На састанку пионира ваздухопловства, одржаном 8. и 9. септембра 1909. године, у месту Монтицхиари код Бреше, од француског авијатичара Луја Блериа, купио је бензински мотор марке „Анзани“, са 25 коњских снага, који је коришћен за прелетање Ламанша. Мотор је уграђен у први авион, Еда 1, који је Русијан конструисао са својим братом Јосифом. Авион Еда 1, био је папиром пресвучени двокрилац, дужине 12, и распона крила 8 метара. Први успешан лет Едвард је остварио на овом авиону 25. новембра 1909. године. Други авион браће Русијан био је трокрилац Еда2, који је, и поред многих техничких побољшања, поломљен већ у току првих пробних летова. Браћа Русијан су након ова два авиона конструисали и летели на још неколико авиона: Еда 3, Еда 4, Еда 5, и Еда 6.
Приликом конструкције авиона Еда 7, нису успели да прикупе финансијска средства за његово довршење. Едвард је на бициклистичким тркама у Загребу 1910. године, упознао фотографа и бизнисмена Михајла Марћепа, и понудио му сарадњу. Под покровитељством Марћепа, браћа Русијан се селе у Загреб, где почињу да раде на серијској производњи авиона. Са Михаилом Марћепом, 1910. године Русијан је отишао у Париз, где су набавили нови мотор Гноме, од 50 коња и елису Интеграл, за нови авион једнокрилац који су конструисали. Исте године, Русијан је на овом авиону, који је назван „Марћеп-Русијан“, извршио пробни лет на војном вежбалишту Черномерц у Загребу. После више пробних летова, заказан је пробни лет у Београду. Русијан је, и поред јаког ветра и кише, одлучио да полети. Приликом прелетања Дунава у Доњем граду у Београду, јак ветар сломио је крило авиона, које је пало у Саву. Авион са Едвардом Русјаном пао је на бедем тврђаве Калемегдана, поред реке, у близини куле Небојше. Едвард Русијан је погинуо.
Схарана Едварда Русијана била је једна од највећих икада одржаних у Београду. Посмртне остатке Едварда Русијана, на Ново гробље у Београду, испратило је око 14.000 људи. Према писању “Политике”, погребна поворка се кретала од војне болнице, преко центра града до Новог гробља … “кад се најзад поворка пробила кроз густе гомиле света и изашла Призренском улицом до “Москве”, тешком муком се могао одржати ред. И ту је, са балкона првог спрата палате “Росије” гдин. Бранислав Нушић држао посмртну реч. Било је 11 часова кад је спровод кренуо ка Новом гробљу….”. Едвард Русијан је сахрањен је у парцели 15 на Новом гробљу у Београду.
Ова објава је расположива и на: енглески српски (lat)
