Od ranog detinjstva, Edvard Rusijan bavio se raznim sportovima. Bio je član Sokolskog društva, a pre nego što se zainteresovao za avione, uspešno se bavio biciklizmom. Po završetku niže Realke i Mehaničarske škole, radio je u Beču i Italiji, pokazujući veliko interesovanje za motore i avione. Na sastanku pionira vazduhoplovstva, održanom 8. i 9. septembra 1909. godine, u mestu Montichiari kod Breše, od francuskog avijatičara Luja Bleria, kupio je benzinski motor marke „Anzani“, sa 25 konjskih snaga, koji je korišćen za preletanje Lamanša. Motor je ugrađen u prvi avion, Eda 1, koji je Rusijan konstruisao sa svojim bratom Josifom. Avion Eda 1, bio je papirom presvučeni dvokrilac, dužine 12, i raspona krila 8 metara. Prvi uspešan let Edvard je ostvario na ovom avionu 25. novembra 1909. godine. Drugi avion braće Rusijan bio je trokrilac Eda2, koji je, i pored mnogih tehničkih poboljšanja, polomljen već u toku prvih probnih letova. Braća Rusijan su nakon ova dva aviona konstruisali i leteli na još nekoliko aviona: Eda 3, Eda 4, Eda 5, i Eda 6.
Prilikom konstrukcije aviona Eda 7, nisu uspeli da prikupe finansijska sredstva za njegovo dovršenje. Edvard je na biciklističkim trkama u Zagrebu 1910. godine, upoznao fotografa i biznismena Mihajla Marćepa, i ponudio mu saradnju. Pod pokroviteljstvom Marćepa, braća Rusijan se sele u Zagreb, gde počinju da rade na serijskoj proizvodnji aviona. Sa Mihailom Marćepom, 1910. godine Rusijan je otišao u Pariz, gde su nabavili novi motor Gnome, od 50 konja i elisu Integral, za novi avion jednokrilac koji su konstruisali. Iste godine, Rusijan je na ovom avionu, koji je nazvan „Marćep-Rusijan“, izvršio probni let na vojnom vežbalištu Černomerc u Zagrebu. Posle više probnih letova, zakazan je probni let u Beogradu. Rusijan je, i pored jakog vetra i kiše, odlučio da poleti. Prilikom preletanja Dunava u Donjem gradu u Beogradu, jak vetar slomio je krilo aviona, koje je palo u Savu. Avion sa Edvardom Rusjanom pao je na bedem tvrđave Kalemegdana, pored reke, u blizini kule Nebojše. Edvard Rusijan je poginuo.
Sharana Edvarda Rusijana bila je jedna od najvećih ikada održanih u Beogradu. Posmrtne ostatke Edvarda Rusijana, na Novo groblje u Beogradu, ispratilo je oko 14.000 ljudi. Prema pisanju “Politike”, pogrebna povorka se kretala od vojne bolnice, preko centra grada do Novog groblja … “kad se najzad povorka probila kroz guste gomile sveta i izašla Prizrenskom ulicom do “Moskve”, teškom mukom se mogao održati red. I tu je, sa balkona prvog sprata palate “Rosije” gdin. Branislav Nušić držao posmrtnu reč. Bilo je 11 časova kad je sprovod krenuo ka Novom groblju….”. Edvard Rusijan je sahranjen je u parceli 15 na Novom groblju u Beogradu.
Ova objava je raspoloživa i na: engleskisrpski (cyr)
