Уочи планираног Округлог стола на тему: „Колико је женско културно наслеђе“?, организованог од стране Програма „Подели своје знање“, а поводом Европске године културног наслеђа (2018), ментори, менторке и алумнисткиње програма, су 25.08.2018. године обишли Ново гробље уз стручно вођење наше колегинице др Виолете Обреновић, изузетног познаваоца фунерарне и меморијалне културе, као и историјата Новог гробља, уз чија су надахнута казивања могли да се упознају са животним причама умних жена слободног духа које су, свака у својој области померале границе, борећи се са предрасудама, неразумевањем и ограничењима које је наметала средина и време у коме су живеле, као што су:
Теодора Кораћ (кћер трговца Илије Кораћа која је сиротим девојкама давала мираз од хиљаду динара да се удају за младиће, чланове трговачке омладине и тако помагала младим паровима да започну заједнички живот), Анка Обреновић, кћи Јеврема Обреновића, једна од најобразованијих жена свог времена, као и њена кћи Катарина Константиновић, образована лепотица трагичне судбине, несуђена супруга принца Михаила Обреновића, која је без сопственог порода, усвојила Делфу Иванић, касније једну од оснивачица „Кола Српских сестара“.
Поред незаобилазне хероине Првог светског рата Милунке Савић, на Новом гробљу су сахрањене још две изузетне жене, учеснице Првог светског рата о којима је било речи: Софија Јовановић, припадница комитске чете Војводе Воје Танкосића, учесница И и ИИ Балканског и Првог светског рата – 13 пута одликована и Наталија Бјелајац (Словенка Антонија Јаворник), наредник српске војске и болничарка, учесница Церске битке и носилац 12 одликовања. Ту су и прва библиотекарка и новинарка у Србији, зачетница модерног плеса Мага Магазиновић, затим Милица Јаковљевић Мир-Јам – књижевница и новинарка, која је кроз свој књижевни и новинарски рад покушала да подучи младе генерације како да се носе са изазовима модерног живота. Посебно емотивно казивање је било везано за Аницу Савић Ребац, књижевницу, песникињу, преводиоца, филозофкињу и мислиоца, која је водила преписку са Томасом Маном и чију је велику љубав са политичарем и дипломатом Хасаном Ребцем, књижевница Ребека Вест описала у свом роману “Мехмед и Милица”, назвавши их “стубовима цивилизације”.
Издвајамо инспиративне приче о две изузетне жене:
Посебно интересантна личност, чију животну причу су посетиоци могли да чују је управница Више женске школе у Београду Катарина Миловук, о којој се данас нажалост мало зна, а која је прокрчила пут новој, женској интелектуалној елити, која ће се сврстати у прве редове борбе за права жена у патријархалној Србији. За Катарину Миловук се се говорило „да се у Србији реч њена реч цени одмах после Митрополитове“, а из њене школе изашле су између осталих, новинарка и теоретичарка модерног плеса Мага Магазиновић, сликарка Надежда Петровић, глумица и песникиња Милка Гргурова, као и будућа српска краљица Драга Машин. Прича се да је краљ Милан у шали говорио како у Србији није реткост имати две таште и да је „Миловуковица“ неоспорна духовна свекрва и ташта у стотинама кућа. Катарина Миловук је своју имовину оставила у добротворне сврхе, а изузетно скромно надгробно обележје на њеном последњем почивалишту, подигло је Коло Српских Сестара.
Марија (Поповић) Милутиновић Пунктаторка, супруга песника Симе Милутиновића – Сарајлије била је прва жена која се бавила адвокатуром, али је била посвећена и учитељском позиву. Надимак “Пунктаорка” је добила тако што је стиховима свог будућег супруга додавала знаке интерпункције, што се песнику допало, те је својој младој читатељки, када су се упознали наденуо овај надимак. Марија Милутиновић је одржавала је преписку са Вуком Караџићем, које ју је веома ценио и коме је помагала да сакупи песме и народне умотворине. Након супругове смрти, почела је да ради као учитељица, односно водила је једну приватну школу у Београду, да би се 1849. године коначно запослила у државној школи као “виша учитељка”. Бавећи се адвокатуром, бесплатно је заступала сиромашне и угњетаване. Није зарадила ни на једној од многобројних успешно завршених парница. Како је записао њен велики пријатељ Јаков Игњатовић, Марија је у прсте познавала законик, али јој је било далеко важније да одбрани немоћне и избори се за правду, него да зарађује на нечијој муци.
„Подели своје знање„ је Програм који је заснован на принципу менторства и усмерен ка изградњи међусобне подршке жена, кроз дељење знања, искустава, јачање солидарности, промоцију добрих узора, умрежавање и оснаживање. Волонтеризам и ентузијазам свих учесница програма, односно њихова спремност да помогну, као и посвећеност, су кључни фактор успеха овог менторског програма. Програм “Подели своје знање” већ осам година заједнички организују Амбасада САД у Београду, ЕРСТЕ Банка, ОЕБС и Европски покрет у Србији.
Ова објава је расположива и на: енглески српски (lat)
