2.јуна 2024. године, одржан је још један веома посећен вођени обилазак Новог гробља под називом „Велики научни и филозофски умови Србије. У току овог двочасовног обиласка Новог гробља посетиоци су имали прилике да се упознају са једним мањим бројем изузетно значајних личности, а да при томе сазнају неке од важних чињеница из њиховог живота и делатности и чују њихове фасцинантне животне приче. Поменућемо само неке од њих: Михаило Петровић – Мика Алас, Јован Цвијић, Ђорђе Станојевић, Сима Лозанић, Ксенија Атанасијевић.
Међу бројним блиставим умовима Србије издвајамо причу о најзначајнијем српском математичару, оснивачу београдске математичке школе и проналазачу др Михаилу Петровићу, кога су Београђани знали као Мику Аласа и често су га виђали у рибарски чизмама и обичном оделу. Михаило Петровић је рано остао без оца, а бригу о њему је преузео његов деда по мајци Новица Лазаревић који га је и послао на даље школовање у Париз. Као студента генерације на Сорбони, два пута га је примио председник Француске. Докторат је одбранио у својој 26 години након чега долази у Србију где добија место професора математичких наука на Великој школи, које предаје све до одласка у пензију. Створио је нове математичке дисциплине: математичку феноменологију и теорију математичких спектара. Мика Алас се истакао и као проналазач, који је за свој хидроинтегратор добио бронзану медаљу на Светској изложби у Паризу 1900. године. Био је члан научних експедиција на Северни пол и Јужни пол (1931 -1935), а та путовања описао је у својим изузетно читаним путописима. Међутим, једна од највећих страсти Мике Аласа, по којој је добио надимак Алас, било је рибарство, а 1885. године је положио и испит за рибарског мајстора. Иако врстан алас Мика Алас никада није научио да плива, иако су његови пријатељи Милутин Миланковић и Ђорђе Карађорђевић су покушали да га науче. Мика Алас је свирао је виолину, а 1896. године, са својим пријатељима основао је свирачко друштво под називом Суз, које је увесељавало Београђане. Почетком Првог светског рата био је шифрант, а потом ађутант Ђорђа Карађорђевића. У Другом светском рату је мобилисан као шифрант, али су га Немци заробили, и на интервенцију Ђорђа Карађорђевића пустили. Михаило Петровић је умро у својој кући на Косанчићевом венцу у Београду, али је и поред научне славе остао скроман и поштен човек.
Захваљујемо суграђанима и гостима Београда на изузетном интересовању за вођене обиласке Новог гробља.
Служба за информисање
ЈКП „Погребне услуге“ Београд
Ова објава је расположива и на: српски (lat)
