30. септембра 2018. године организован је још један обилазак Новог гробља у оквиру Дана европске баштине 2018. Наши драги суграђани који су се и овај пут одазвали у великом броју, имали су прилике да чују интригантне приче о људима којима су политика и дипломатија биле каријере, али онима који су у ову струку ушли из других професија.
Након упознавања са историјатом Новог гробља од његових почетака до данас, посетиоци су имали прилике да обиђу последња почивалишта личности као што су: Јован Ристић, краљевски намесник и несуђени историчар, Анастас Јовановић, први српски фотограф и управитељ двора Кнеза Михајла Обреновића, Илија Гарашанин, Андра Николић и многи други. Суграђани су по први пут на специфичан начин могли да се упознају са дипломатским ангажманом представника тзв. „Златног доба српске дипломатије“: Растком Петровићем, Миланом Ракићем, Браниславом Нушићем, Ивом Андрићем и Милошем Црњанским, уз приче о судбинским дешавањима, љубавима, интригама и скандалима. Посетиоци су такође имали прилике да виде Капелу Војводе Радомира Путника, као и Српску костурницу бранилаца Београда, где су посетили крипту и чули приче о настанку овог највећег меморијала у Србији тог времена.
Од многобројних занимљивих личности, издвајамо причу о готово заборављеном политичару и дипломати Момчилу Нинчићу:
Момчило Нинчић је био професор економије, политичар и дипломата. Докторирао је на Сорбони, био је професор Универзитета у Београду, академик и министар иностраних послова. Био је први српски представник на позицији председника Скупштине Друштва народа, организације која је претходила Уједињеним нацијама (1926/27). Пред почетак 2. Светског рата, Нинчић је припадао групи политичара који су сматрали да Југославија треба да испуни обавезе преузете приступањем Тројном пакту, надајући се да ће на тај начин сачувати мир и територијални интегритет земље. Након II Светског рата је од комунистичког режима осуђен на губитак грађанске части. Преминуо је у Швајцарској, а његови посмртни остаци су касније пренети на Ново гробље. Момчило Нинчић рехабилитован је одлуком Окружног суда у Београду 2006. године. Оно што га издваја од савременика је његова визија о уједињеној Европи, коју је изнео након Првог Светског рата. Наиме, сматрао је да прво треба почети са регионалним удруживањем, а затим стварњем уједињене Европе. Рођени брат и син Момчила Нинчића су такође били у дипломатској служби.
Ова објава је расположива и на: енглески српски (lat)
