Данас је на Новом гробљу одржан помен поводом пола века од смрти књижевника Љубомира Мицића, који је преминуо 14.06.1971. године. У фебрауру ове године је у склопу обележавања стогодишњице часописа Зенит који је основан 1921. године, покрета зенитизам и пола века смрти једног од његових иницијатора: књижевника, критичара, есејисте и публицисте Љубомира Мицића, симоблично постављен крст на обновљеном споменику Љубомиру Мицићу на Новом гробљу у Београду. Споменик је обновљен заједничким напорима ЈКП „Погребне услуге“, Завода за заштиту споменика културе града Београда и Института за књижевност, у складу са условима издатим од стране Завода за заштиту споменика културе града Београда. Песник, прозни писац, књижевни критичар, глумац и оснивач српског авангардног покрета „Зенитизам“ Љубомир Мицић је дао велики допринос повезивању српске културе са европским авангардним покретима кроз покретање и уређивање часописа „Зенит“, месечне интернационалне ревије за уметност и културу.
Након завршетка Филозофског факултета, основао је српски авангардни покрет зенитизам и покренуо авангардни часопис Зенит у Загребу 1921. године. У првом броју часописа Зенит објавио је Манифест зенитизма, који је био познат у Москви, Берлину, Паризу и Риму. У часопису „Зенит“, су поред наших модерних књижевника, своје радове објављивали многи истакнути страни уметници тог времена. Посебно су биле значајне везе са италијанским футуристима, пре свега са њиховим идејним творцем Филипом Томазом Маринетијем, експресионистима, и руским авангардним уметницима. Године 1926. часопис Зенит забрањен је и у Београду, због објављивања радова руских авангардних уметника.
Мицић је, по забрани часописа у Београду, прешао у Париз, где објављује часопис Смело у Варварство и роман Ништа без љубави. У Паризу је живео до 1936. године, када се враћа у Београд. Године 1940, објављује Манифест србијанства у свом ауторском књижевно – политичком часопису Србијанство. Полиција је забранила часопис, тако да је изашао само први број. У образложењу одлуке Министарства унутрашњих дела да забрани часопис Србијанство, писало је „да се тај број забрањује због шовинистичких идеја и распаљивања националне мржње.” За време Другог светског рата и касније није учествовао у књижевном и уметничком животу, а његова авангардна активност је пала у заборав.
Умро је у старачком дому у Качареву, заборављен. Сада обновљено надгробно обележје, са упечатљивим натписом: Љубомир Мицић-1895-1971-српски песник-и творац-зенитизма –ВО –ИМЈА –ЗЕНИТ – ИЗМА- Анушка – Љубомира Мицића -1971, рађен је по пројекту архитекте ДрагомираТодоровића.
Ова објава је расположива и на: српски (lat)
