6 и 13. јуна 2021. године, ЈКП „Погребне услуге“ је организовало два бесплатна вођена обиласка Новог гробља поводом 20. година од оснивања Удружења културно значајних гробаља Европе (ASCE – Association of Significant Cemeteries of Europe), које је основано у Болоњи 2001. године, а чији је Ново гробље члан од 2004. године. Чланови ове престижне ораганизације су чувена европска гробља попут гробља Пер ла Шез у Паризу и гробља Стељано из Ђенове, које је УНЕСКО препознао као светску културну баштину, укључујући и многа друга не мање значајна европска гробља (више од 180 гробља из близу 30 европских држава). Сваке године, крајем маја и почетком јуна Удружење културно значајни гробаља Европе организује Недељу откривања европских гробаља (WDEC – Week of Discovering European Cemeteries), која има за циљ да кроз низ догађања подстакне грађане да разумеју вредности, уметничке домете и разноврсност културно-историјског наслеђа сачуваног на гробљима. С обзиром да се ове године обележава 20 година од оснивања ове значајне међународне организације, Недеља откривања европских гробаља ће изузетно трајати 20 дана, са почетком 28.05.2021. године.
Саткане од душе и ума – недеља 06.06.2021. године
У току ове омиљене тематске шетње Новим гробљем посетиоци могли да се упознају са животним причама многих знаменитих жена као што су: Теодора Кораћ (кћер трговца Илије Кораћа која је сиротим девојкама давала мираз од хиљаду динара да се удају за младиће, чланове трговачке омладине и тако помагала младим паровима да започну заједнички живот), Катарина Констатиновић , једна од најлепших и најобразовнијих жена свог времена, несуђена супруга принца Миахила Обреновића, која је без сопственог порода, усвојила Делфу Иванић, касније једну од оснивача“Кола Српских сестара“, Надежда Петровић, сликарка и дробровољна болничарка током 1. Светског рата, „Српска Сара Бренар“, глумица Милка Гргурова, чији су талентат и лепоту опевали српски романтичари, као и њена нешто младја, али не мање талентована наслединица, прелепа глумица Вела Нигринова, а ту су и ратнице, хероине Балканских и 1. Светског рата Наталија Бјелајац и Софија Јовановић, као и прва библиотекарка и новинарка у Србији, зачетница модерног плеса Мага Магазиновић и многе друге. Посебно интересантна личност, чију животну причу су посетиоци могли да чују је управница Више женске школе у Београду Катрарина Миловук, о којој се данас нажалост мало зна, а која је прокричила пут новој, женској интелектуалној елити, која ће се сврстати у прве редове борбе за права жена у патријархалној Србији. За Катарину Миловук се се говорило „да се у Србији реч њена реч цени одмах после Митрополитове“, а из њене школе изашле су између осталих, Мага Магазиновић, Надежда Петровић, Милка Гргурова, као и будућа српска краљица Драга Машин. Прича се да је краљ Милан у шали говорио како у Србији није реткост имати две таште и да је „Миловуковица“ неоспорна духовна свекрва и ташта у стотинама кућа.
Велики људи широке душе – прича о добротворима и задужбинарима – 13.06.2021. године
Други овогодишњи обилазак у склопу Седмице откривања Европских, одржан је 13.06.2021. године под називом „Велики људи широке душе“. Уз кратак истроијат Новог гробља од његових почетака па до данас, имали прилике да обиђу последња почивалишта значајних добротвора, задужбинара и хуманиста: Влајка Каленића, Васе и Николе Радојковића, браће Крсмановић (Алексе и Димитрија), Самуила и Голуба Јанића, филозофа и песника Милана Кујунџића Абердара (који свој летњиковац на Топчидерској звезди оставио у добротворне сврхе), научника Јована Цвијића (који је своју кућу оставио као задужбину) , Илије Милосављевића – Коларца, Теодоре Кораћ (кћери трговца Илије Кораћа која је сиротим девојкама давала мираз од хиљаду динара да се удају за младиће, чланове трговачке омладине и тако помагала младим паровима да започну заједнички живот), Велимира Михаила Теодоровића (ванбрачног сина кнеза Михаила Обреновића – оснивача задужбине Велиминаријум која је имала задатак да помаже „развоју науке, уметности, трговине , индустрије и занатства“), Милоша Савчића (инжењера, индустријалца и градоначелника Београда- познатог по чињеници да је својим новцем испалтио дугове Београда), Владимира Матијевића и Луке Ћеловића-Требињца, који је своје велико имање оставио Београдском универзитету на управу, с тим да се „има трошити и употребљавати на научне циљеве и друге потребе Универзитета“. Посетиоци су такође имали прилике да виде гробове добротвора и хуманиста, који су прекидали своје каријере или школовање у иностранству, како би помагли својим сународницима у доба ратова и искушења, као што су: Мирка Грујић (кћи Јеврема Грујића, добровољна болничарка за време Балканских и 1. Светског рата), Мејбл Грујић (Американка, археолог по образовању, супруга дипломате Славка Грујућа која је у Америци скупљала прилоге за Црвени Крст и Коло српских сестара, а 1912. године одржала предавање о српском народу на универзитету Принстон (чији је декан у том време био будући амерички председник Вудро Вилсон) пред неколико хиљада људи, заслужна за Карнеџијеве донације Србији и изградњу Универзитетске библиотеке , прва српска лекарка Драга Љочић која је напустила студије медицине у Цириху, како би се придружила српској војсци као добровољна болничарка у Српско-турским ратовима.
Инфоцентар ЈКП „Погребне услуге“
У Београду, 13.06.2021. године
Ова објава је расположива и на: српски (lat)
