Дан примирја у Првом светском рату обележава се сваке године 11. новембра, у знак сећања на примирје закључено између савезника и Немачке, које је у исто време означило и престанак непријатељстава и крај рата. Овај датум се обележава као национални празник у многим савезничким државама, као сећање на погинуле у току Великог рата.
У седмици која претходи Дану примирја у Првом светском рату, 6. новембра 2024. године на Аустроугарском војном гробљу у оквиру Новог гробља у Београду, одржан је комеморативни скуп на коме је одата пошта аустроугарским војницима који су настрадали у борбама за Београд током 1. Светског рата, као и свим жртвама Великог рата.
У понедељак 4. новембра 2024. године – поводом Дана националног јединства и Дана оружаних снага Италије, на Италијанском војном гробљу у оквиру Новог гробља у Београду организована је свечана комеморација у знак сећања на италијанске борце страдале у Великом рату, као и на све жртве 1. Светског рата и других сукоба, уз присуство дипломатских и представника војних изасланстава у Београду,
У недељу, 3. новембра 2024. године, реализован је последњи тематски обилазак Новог гробља у јесењој сезони, посвећен значајним државницима и дипломатама који су својим ставом, држањем и одлукама оставили трајан печат у нашој политичкој и друштвеној историји. Поред личности које су своје професионално опредељење нашле у политици и јавном животу, нису заборављени ни чувене дипломате –
У петак, 1. новембра 2024. године обележенo је 106 година од ослобођења Београда у 1. Светском рату, полагањем венаца на Српску костурницу и споменик браниоцима Београда 1914-1918. године, на Новом гробљу у Београду. Венце су положили градноначелник Београда Александар Шапић и председниг Скупштине града Никола Никодијевић, државани секретар у Министарству за рад запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић,
У недељу 3. новембра 2024. године са почетком у 11 часова – биће организован последњи тематски обилазак Новог гробља у јесењој сезони, биће посвећен значајним државницима и дипломатама који су својим ставом, држањем и одлукама оставили трајан печат у нашој политичкој и друштвеној историји. Поред личности које су своје професионално опредељење нашле у политици и јавном животу,
Задужбинарство, које своје корене вуче из средњевековне Србије посебно се развило крајем 19 и почетком 20. века, када се уклапало се у тадашњу атмосферу јачања националне свести, а добростојећи и хумани људи су желели да допринесу снази државе. Задужбинари су остављали своје куће, њиве, новац и други иметак, најчешће за школовање и усавршавање сиромашне деце,
У суботу 05.10.2024. године у Алеји Великана на Новом гробљу у Београду уприличена је церемонија полагања венаца и одавања почасти поводом годишњице смрти хероине Милунке Савић. Церемонији су присуствовали су представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, представници Министарства одбране и војске Србије, представници скупштине града Београда, општина Вождовац и Звездара, представници „Удружења ратних добровољаца 1912- 1918 њихових потомака и поштовалаца“,
У години када се обележава двадесет година од како је Ново гробље у Београду постало чланица Удружења кутлтурно значајних гробаља Европе, престижне организације којој припадају и чувена европска гробља као што су Пер ла Шез у Паризу и гобље Стељано из Ђенове, а периоду трајања манифестације Дани Европске Баштине, 22. септембра 2024. године отвара се јесења сезона тематских обилазака Новог гробља.
Првог дана службене посете делегације Владе Црне Горе Републици Србији, потпреседник Владе Црне Горе Милун Зоговић, министарка саобраћаја, Маја Вукићевић и министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Горан Весић, положили су венце на споменик чувеног јунака, сердара Јанка Вукотића. Ово је први пут да је делегација Црне Горе званично посетила последње почивалиште сердара Вукотића на Новом гробљу у Београду.