27.08.2019. године, навршило се 103 године од смрти великог књижевника и народног трибуна Петра Кочића. Петар Кочић је био истакнути српски књижевник, национални борац против аустријске окупације и социјалне неправде на селу, који је своје књижевно и политичко деловање ставио у службу националне и социјлане борбе. Био је представник српског народа у Босанском сабору током 1910 и 1911. године. Кроз своје сатире („Јазавац пред судом“, „Суданија“ и др.) давао је оштру критику прилика у којима се налазило босанско село под аустријском окупацијом. Приповедач међу песницима и песник међу приповедачима, како су га звали, преминуо је у у душевној болници у Београду, 27.08.1916. године.
Поводом ове значајне годишњице, представници Представништва Републике Српске у Београду, Удуржења књижевника Бања Луке, као и чланови одбора Српског просветног и културног друштва „Просвјета“ из Београда, су одали пошту и положили цвеће на последње почивалиште Петра Кочића у Алеји Великана на Новом гробљу у Београду. Као и сваке године, у Бања Луци је у току културно-просветна манифестација „54. Кочићев збор“, који се ове године одржао у периоду од 19 до 25. августа. Надгробни споменик у Алеји Великана, попрсје Петра Кочића и рељеф симболичне садржине, рад су истакнутог вајара, Кочићевог земљака, Сретена Стојановића.
Мало је познато да је на Новом гробљу сахрањен и Васо Глушац, један од оснивача завичајног друштва „Змијање“ и велики пријатељ Петра Кочића. Пријатељство Петра Кочића и Васе Глушца, започето за време студија у Бечу, настављено у Бања Луци, а крунисано је кумством – Глушац је крстио Кочићевог сина Слободана. Слависта по професији, био је дугогодишњи професор и директор Бањалучке гимназије. Тридесетих година прлошлог века прелази у Београд, где је од 1932. године па до 2. Светског рата био члан и секретар Сената Краљевине Југославије. Аутор је неколико десетина радова из области књижевне критике и историје. Васо Глушац је сахрањен на Новом гробљу у Београду, у парцели 39.
Ова објава је расположива и на: српски (lat)
