Академик Владета Јеротић који је преминуо 4.9.2018. године у 95. години, сахрањен је 6. септембра 2018. године на Новом гробљу у Београду. Опело испред Цркве Светог Николе, служио је Његова Светост Патријарх Иринеј, уз саслужење Преосвећеног Епископа шумадијског Јована и многобројног свештенства. Овог свестраног ерудиту су на последњи починак испратили породица, пријатељи, поштоваоци и грађани Београда. Након читања Јеванђеља, говорили су Његова Светост Патријарх Иринеј, академик Предраг Пипер и протојереј-ставрофор, проф. Драгомир Сандо, у име деканата Православног богословског факултета.
Владета Јеротић је био истакнути лекар, неуропсихијатар, психотерапеут и књижевник, члан САНУ. Рођен је 02.08.1924. године у Београду, где је завршио основну школу, гимназију и дипломирао на Медицинском факултету. Након специјализације из неуропсихијатрије, усавршавао се из области психотератпије у Швајцарској, Немачкој и Француској. Неколико деценија радио је као шеф Психотерапеутског одељења београдске болнице Др Драгиша Мишовић“. Од 1985. године до пензионисања, као професор по позиву, предавао је на Православном богословском факултету у Београду. Иза себе је оставио обимно публицистичко дело из граничних области психоанализе, психотерапије, религије и филозофије. Био је члан Удружења књижевника Србије, редовни члан Медицинске академије, као и Српске академије наука и уметности (Одељења језика и књижевности). Добитник је бројних признања, између осталих „Ђорђе Јовановић“, „Лаза Костић“ и Ордена Светог Саве првог степена. Задужбина Владете Јеротића објавиће – по његовој жељи постхумно, његове дневнике, преписку, као и два необјављена рукописа.
Овако је говорио Владета Јеротић:
О искушавању:
“Све је увек присутно унутра у човеку. У дубинама његовог непрегледног, несвесног живота. Цела прошлост, индивидуална и колективна. Стално сам искушаван, стављан на вагу и мерен и себе самог стално мерим да видим, јесам ли што отежао животним искуством, јесам ли бар мало складнији, хармоничнији, мудирији, животно зрелији?
О васпитању:
“Послушност код других можемо захтевати само ако смо и ми сами послушни. Још је Достојевски упозоравао родитеље да не ограничавају своју децу, већ прво да сами испуне завет Христов о послушности, па тек онда дозволе себи да је изискују од деце.”
Академик Владета Јеротић је по сопственој жељи сахрањен у породичној гробници, у парцели 2 на Новом гробљу у Београду.
Ова објава је расположива и на: енглески српски (lat)
