Првог дана службене посете делегације Владе Црне Горе Републици Србији, потпреседник Владе Црне Горе Милун Зоговић, министарка саобраћаја, Маја Вукићевић и министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Горан Весић, положили су венце на споменик чувеног јунака, сердара Јанка Вукотића. Ово је први пут да је делегација Црне Горе званично посетила последње почивалиште сердара Вукотића на Новом гробљу у Београду. Након полагања венаца и интонирања државних химни, потпреседник Владе Црне Горе и министар Весић су се кратко обратили присутним медијима.
Јанко Вукотић је био армијски генерал у војскама Књажевине и Краљевине Црне Горе. Рођен је на Чеву, код Цетиња 18. фебруара / 2. марта 1866. године, као најмлађе дете од мајке Марице, рођене Мрављевић и оца сердара Станка Вукотића, сенатора и члана Великог Суда. Основну школу је започео у родном месту, нижу гимназију је учио на Цетињу, а пешадијску официрску и подофицирску школу завршио је у Модени (Италија). Постепено је напредовао у звањима; бригадир је постао 1902. године, а 1910. године је командовао Првом црногорском дивизијом. Од 1905. године био је члан Државног ратног савета, а пуну афирмацију достигао је у Балканским ратовима. У Првом светском рату, био је начелник Штаба Врховне команде Црногорске војске и командант Херцеговачког одреда и Санџачке војске. Велики успех је постигао у току повлачења Српске војске преко Црне Горе и Албаније. Тада је Санџачка војска, у садејству са снагама Прве српске армије, успела да одржи 500 км дугачак фронт и у натчовечанској борби код Мојковца заустави и одбаци непријатељску офанзиву. На тај начин, омогућено је несметано повлачење Српске војске према лукама на Јадранском мору.
После војничког слома Црне Горе 1916. године, Јанко Вукотић је интерниран у заробљенички логор Карлштајн, а онда у Осијек. Из Осијека се вратио у Црну Гору крајем новембра 1918. године. Тада се већ био разишао са краљем Николом и одбио је његов позив да оде у Париз и укључи се у Црногорску владу. Након завршетка Првог светског рата, за помоћ коју је Санџачка војска Краљевине Црне Горе пружила у повлачењу, Александар I Карађорђевић је током проласка кроз Црну Гору одликовао сердара Јанка Вукотића са три највиша ратна одликовања истовремено: Карађорђевом звездом са мачевима, Белим орлом са мачевима и Медаљом Обилића. Генерал Јанко Вукотић је маја 1919. године ступио у војску Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Краће време је био у Другој армијској области, затим је био командант Шумадијске дивизијске области до октобра 1922. године, затим командант Босанске дивизијске области до децембра 1925, а на крају командант Треће армијске области са седиштем у Скопљу (1926), када је добио чин армијског (дивизијског) генерала. Пред смрт је изабран за члана Војног савета.
Преминуо у Београду, у 61-ој години, 4. фебруара 1927. године. Сахрањен је 6. фебруара, о државном трошку, у Аркадама на Новом гробљу у Београду, уз присуство краља Александра I, официра Београдског гарнизона, на челу са војводом Петром Бојовићем и петнаест генерала, студената из Црне Горе и великог броја грађана. Његово ордење је носило 17 официра. Генерал Јанко Вукотић је са супругом Милицом имао двоје деце: Василију и Вукашина. Василија је била један од његових сабораца у свим ратовима. Василија се са петнаест година добровољно пријавила као болничарка у Баканским ратовима, а после је била шифрант у његовом штабу и ордонанс. Била је једина жена која је учествовала у бици на Мојковцу. Сахрањена је у породичној гробници на Новом гробљу, поред свог оца.
Ова објава је расположива и на: српски (lat)
