17. јанура обележава се један од најзначајнијих догађаја у историји српске авијације. Тог дана 1918. године, у току 1. св. рата, формране су Прва и Друга српска ескадрила. Највећи део активности на опремању српког војног ваздухопловства обављен је на Солунском фронту. У току 1917 и 1918. године, на школовање је послато више класа пилота, извиђача и механичара. Поред официра, подофицира и војника из Србије, на Солунском фронту се српском ваздухопловству прикључио и већи број добровољаца, а међу њима и 17 руса, пилота и извиђача. Почетком 1918. године, стекли су се услови за претварање мештовитих српско-француских ескадрила у српске јединице. Тако је 17. јануара српско-француска ескадрила „АР 521″, добила назив Прва српска ескадрила, док је од ескадриле „АР 525″ у току маја и јуна месеца 1918. године настала и Друга српска ескадрила. У току припрема за пробој Солунског фронта, августа 1918. године, Прва и друга српска ескадрила су груписане у формацију од 40 авиона. Овај догађај је на Новом гробљу у Београду обележен у организацији Војске Србије и Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије, полагањем венаца на гроб мајора Бранка Вукосављевића, првог команданта прве српске ескадриле.
Бранко Вукосвљевић (Српски Црвени Барон – како су га неки звали), био је један од најзначајних српских пилота. Родјен 23. марта 1887. године у Неготину. Након гимназије завршио је Нижу школу војне академије у 38. класи 1909.године и произведен у артиљеријског потпоручника као први у рангу. У Балканским ратовима био је командир Друге коњичке батерије. У пролеће 1916. године, отишао је на обуку за пилоте у Француску, коју је завршио са одличним успехом и одмах се вратио на Солунски фронт. На Солунском фронту комадује Првом српском ескадрилом у пробоју фронта и борбама за ослободјење отаџбине. Почетком 1919. године, унапређен је у чин мајора и постављен за команданта ваздухопловне команде, односно ваздухопловства краљевине СХС. Погинуо је 19. јуна 1919. године на аеродрому Нови Сад. За пожртвован рад и велику храброст одликован је између осталог, Златном медаљом за ревносну службу, Албанском споменицом, сребрном и златном медаљом за храброст, Орденом Белог орла ИВ степена са мечевина, Карађорђевом звездом ИВ степена, Француским ратним крстом са три палме и највишим француским одликовањем – Орденом легије части.Бранко Вукосављевић је сахрањен у парцели 10, гробница 19., 3. реда на Новом гробљу у Београду.
Ова објава је расположива и на: српски (lat)
