Задужбинарство, које своје корене вуче из средњевековне Србије посебно се развило крајем 19 и почетком 20. века, када се уклапало се у тадашњу атмосферу јачања националне свести, а добростојећи и хумани људи су желели да допринесу снази државе. Задужбинари су остављали своје куће, њиве, новац и други иметак, најчешће за школовање и усавршавање сиромашне деце,