1. новембра 2023. године обележено је 105 година од ослобођења Београда у 1. Светском рату, церемонијом полагања венаца и одавања почасти код Српске костурнице бранилаца Београда (1914-1918) на Новом гробљу у Београду. Венце су положили Министар за рад запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић, Председник Привременог органа Града Београда Александар Шапић и члан овог тела Никола Никодијевић, представници војске Србије и удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Овај датум се обележава у знак сећања на Прву армију српске војске и њеног команданта Војводу Петра Бојовића. Трупе под командом Војводе Петра Бојовића успеле су да 1918. године, за свега месец и по дана од пробоја Солунског фронта, ослободе целу тадашњу Србију и 1. новембра умарширају у њену престоницу. Приликом одбране Београда утоку Првог светског рата страдало је око 5.000 војника, подофицира и официра, а њихви гробови и војничка гробља су се налазили широм Београда и околине. Костурнице широм Србије су подизане добровољним прилозима грађана, како је било предвиђено Уредбом о уређењу и одржавању војничких гробаља донетом 1919. године. Планирано је да се посмртни остаци страдалих ратника у одбрани Београда пренесу у велику костурницу, која би се подигла на Новом гробљу у Београду. За подизање костурнице Београдска општина је уступила земљиште и обавезала се да ће са Новог гробља, где је било највише војничких гробова, обавити пренос посмртних остатака у заједничку гробницу – костурницу.
Темељи костурнице бранилаца Београда озидани су 1927. године, док је сама костурница је завршена у октобру 1928. године. Патријарх Димитрије је свечано освештао костурницу на Дан Примирја, 11. новембра 1928. године. Спомен -костурница је подигнута на месту где се при одбрани Београда налазила прва линија артиљерије, која је својим дејством спречавала продор непријатељских трупа. У време када је подигнут, споменик над костурницом, тежине 2.780 кг, изливен од легуре бронзе, бакра, калаја и цинка, по димензијама је био највећи у Краљевини.
Споменик је рађен по нацртима руског архитекте Романа Верховског. Скулптуру орла на споменику израдио је Роман Верховски, а скулптуру војника вајар Живојин Лукић. Испод костурнице у три велике крипте, смештени су посмртни остаци 1.074 неидентификована браниоца Београда. Лево и десно у костурници су израђене бетонске преграде са металним касетама на којима су урезана имена и презимена, дан и година смрти, 3.529 идентификованих палих ратника.
Ова објава је расположива и на: српски (lat)
