На иницијативу Удружења „Милош Милојевић“ из Црне Баре, родног места места Милоша Милојевића, у суботу 24. јуна 2017. године, са почетком у 10:30 часова на Новом гробљу у Београду, биће обележно 120 година од смрти ове значјне личности наше историје, уз помен и краћи меморијални програм. Милош Милојевић је био историчар, полиглота, политичар и писац, који је већи део свог радног века посветио подизању националне свести српског народа. Студирао право на Лицеју, а затим је три наредне године провео у Москви на Историјско-филолошком одсеку Филозофског факултета. Након завршетка школовања ступио је у државну службу. Радио је као писар и секретар суда у Ваљеву и предавао у већем броју у Београду и Лесковцу, а у некима је радио и као директор. Био је редовни члан Српског ученог друштва, почасни члан Академије наука и члан главног одбора Друштва Светог Саве у Београду. Учествовао је као добровољац у Српско-турским ратовима (1876—1878). Прикупио значајан број старих српских рукописа, укључујући и три значајне повеље (Прву и Другу дечанску хрисовуљу, као и Призренску тапију, један од ретких сачуваних купопродајних уговора, који датира из средњовековне Србије). Нажалост, већи део документације коју је прикупио је изгубљен након I Светског рата. У његова најзначајнија дела спадају: Песме и обичаји укупног народа српског I-III; Путопис дела Праве-Старе-Србије, I—III; Одломци историје Срба и југословенских земаља у Турској и Аустрији и Општи лист патријаршије пећке.
Ова објава је расположива и на: српски (lat)
