Обележен Дан бранилаца отаџбине
23.02.2017. године обележен је Дан бранилаца отаџбине, националног празника Руске Федерације. Овај дан се у Русији слави од 1922. године, као датум оснивања Црвене Армије. Назив Дан бранилаца отаџбине датира из 2002. године. На овај дан се одаје почаст војницима, ветеранима армије и морнарице, авганистанским ветеранима, погинулим војницима и породицама оних који су били, или су још увек у војним редовима.
56. годишњица смрти песника Бранка Миљковића
Бранко Миљковић је рођен у Нишу, 29. јануара 1934. године. Завршио нишку Гимназију „Стеван Сремац“, након чега је 1953. године отишао на студије у Београд где је дипломирао филозофију на Филозофском факултету. Млади Миљковић одбијао је чланство у Комунистичкој партији, што је резултирало необјављивањем његове поезије. Међутим, успех код младих љубитеља поезије је био очигледан,
Обележен Дан дипломата Руске Федерације – 10. фебруар 2017. године
Поводом Дана дипломата 10. фебруара, у знак сећања на претходне генерације дипломатских службеника, представници Министарства иностраних послова Руске Федерације полажу венце на гробове истакнутих дипломата сахрањених како у Русији, тако и ван њених граница. Представници амбасаде Руске Федерације у Београду, са његовом екселенцијом амбасадором Александром Чепурином, положили су венце на гроб руског царског велепосланика у Србији Николаја Хенриковича Хартвига на Новом гробљу у Београду.
Трагом знаменитих српкиња сахрањених на Новом гробљу у Београду
09.02.2017. године др Вилолета Обреновић, стручни сарадник историчарка уметности ЈКП „Погребне услуге“ је на позив Удружења туристичких водича Србије, одржала предавање на тему „Трагом знаменитих српкиња сахрањених на Новом гробљу у Београду“.
Предавање је обухватило хронику положаја жена у Србији од почетка 19. века, описујући како су се образоване жене слободног духа бориле да превазиђу ограничења која им је наметала средина и време у коме су живеле.
Обележен дан Народне библиотеке “Вељко Петровић” из Бачке Паланке – посетом гробу Вељка Петровића на Новом гробљу у Београду
03.02.2017. године облележено је 148 година од оснивања Народне бибилотеке „Вељко Петровић“ из Бачке Паланке. Колектив библиотеке је ову значајну годишњицу обележио одавањем поште књижевнику чије име библиотека носи – Вељку Петровићу.
Вељко Петровић је био новинар, историчар књижевности, дугогодишњи директор Народног музеја у Београду и академик. Учествовао је као добровољац у 1.
4. фебруар 2017. године – 31. година од смрти Бранка Пешића
4. фебруара 2017. године навршава се 31 година од смрти једног од наомиљенијих и најпоштованијих градоначелника Београда. У току два мандата на месту председника Скупштине града, Бранко Пешић је препородио Београд и претворио га у метрополу, због чега се његов боравак на челу престонице често назива „златно доба“ Београда, па је од новинара добио надимак „Перикле из Земуна“.
Сећање на великане 1. Светског рата – Обележавање годишњица смрти Војводе Живојина Мишића, Војводе Петра Бојовића и Генерала Павла Јуришића Штурма
Сваког 20. јануара се уз државне церемоније, пригодна обраћања званичника и полагање венаца обележавају годишњице смрти великих војсковођа 1. Светског рата, Војводе Живојина Мишића, Војводе Петра Бојовића и Генерала Павла Јуришића – Штурма.
Венце на гробове великана Првог светског рата су положили пердставници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (помоћник министра –
Миодраг Мики Јевремовић сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу
19. јануара 2017. године на последњи починак испраћен је Миодраг Мики Јевремовић, легенда југословенске забавне музике. Мики Јевремовић који је преминуо 13.01.2017. године у 76. години живота, сахрањен је данас у Алеји заслужних градјана на Новом гробљу у Београду.
Мики Јевремовић је испраћен онако како је и живео, уз звуке гитаре и песмом „А сад адио…“.
На Новом гробљу обележено 99 година од оснивања прве српске ескадриле
17. јанура обележава се један од најзначајнијих догађаја у историји српске авијације. Тог дана 1918. године, у току 1. св. рата, формране су Прва и Друга српска ескадрила. Највећи део активности на опремању српког војног ваздухопловства обављен је на Солунском фронту. У току 1917 и 1918. године, на школовање је послато више класа пилота, извиђача и механичара.