У склопу свечаности обележавања 80. годишњице ослобођења Београда у 2. Светском рату, 20.10.2024. године, одржана је и државна церемонија свечаног полагања венаца на Гробљу ослободилаца Београда.
Венце су положили министар одбране Братислав Гашић, министар без портфеља задужен за међународну економску сарадњу и област друштвеног положаја цркве у земљи и иностранству и почасни председник фондације „Бесмртни пук“ Ненад Поповић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић, министарка за бригу о породици и демографију Милица Ђурђевић Стаменковски, као и председник Скупштине града Београда Никола Никодијевић. Венце су положили и представници амбасада Руске Федерације, Белорусије, Азербејџана и Казахстана у Србији, СУБНОР-а, као и бројна удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије. Затим су положене црвене руже и каранфили на споменик „Вечна ватра“, венци на споменик Црвеноармејцу, а присутне делегације су се уписале се у спомен-књигу.
„Београдска операција“ је трајала од 11. до 22. октобра 1944. године, када су окупационе снаге протеране до линије одакле артиљеријом нису могле да угрозе Београд. Здружене јединице Народно-ослободилачке војске и Црвене армије нанеле су у овој операцији тежак пораз немачким јединицама и ослободиле Београд. Ослобођењем Београда окончана је немачка окупација главног града у трајању од 1.287 дана. Спомен – гробље ослободилаца Београда представља засебну архитектонско-урбанистичку целину, изграђену по пројектима архитеката Бранка Бона и Александра Крстића. У дну парковског комплекса спомен-гробља, постављена је скулптура црвеноармејца – рад вајара Антуна Аугустинчића, док је у центрлном делу лоциран споменик „Вечна ватра“. На гробљу је сахрањено 2.953 бораца Народно-ослободилачке војске Југославије и 976 бораца Црвене Армије, погинулих током „Београдске операције“. Скулптура Партизана на приступном платоу гробља је рад вајара Радете Станковића.
Ова објава је расположива и на: српски (lat)
