„Артис центар“ из Београда је у оквиру циклуса „Баштина без граница“, који повезује материјално и нематеријално наслеђе, културну историју и предања, организовао је два обиласка Новог гробља (12 и 19. новембра), уз вођење историчарке уметности и једне од оснивача „Артис центра“, Тамаре Огњевић.
Шетња је започета описом историјата београдских гробалља, укључујући и Ново гробље. Настављена је кроз Аркаде, где је дат осврт на значајне личности сахрањене на овом делу гробља, као што су Сердар Јанко Вукотић, Никола Пашић и Миленко Веснић, а затим се скренуло у Алеју великана, где се наставило са обиласком гробница Петра Кочића, Јована Поповића, Илије Милосављевћа Коларца и Војводе Живојина Мишића. Посебно занимљива прича је била код капеле Велимира Михаила Теодоровића, несуђеног српког наследника престола, као и последњег почивалишта Николаја Хенриковича Хартвига, руског царског посланика у Београду пред сам почетак 1. Светског рата.
Након овога се скренуло у Алеју стрељаних родобљуба (1941-1944 године) и Алеју заслужних грађана. У Алеји заслужних грађана се застало поред конхе 1, где су сахрањени Момо Капор и Брана Црнчевић. Шетња је затим настављена кроз фазу 1. Алеје заслужних грађана, где је дат осврт на саму концепцију Алеје, као и прописе који регулишу сахрањивање у истој. Даље се кренуло према Капели Војводе Радомира Путника, затим стазом према Руској костурници (споменику Руске славе), ушло се у Иверску капелу, а након тога продужило до Аустроугарског војног гробља где је испричана прича о страним војним гробљима на Новом гробљу у Београду.
Посетиоци су затим обишли Врт сећања (ограђени део гробља са ружичњаком намењен расипању посмртних остатака кремираних лица) и Српску кострницу бранилаца Подсећања – 15. новембар 2014. године – освештан обновљени „Руски некропољ“ на Новом гробљу у Београду
На данашњи дан 2014. године , Патријарх Московски и целе Русије, Годподин Кирил је заједно за Патријархом српским, Господином Иринејем, освештао обновљени „Руски некропољ“ на Новом гробљу у Београду. Том приликом је одржан и помен настрадалима у Првом светском рату. Патријарси су положили цвеће на Споменик руске славе (Руску костурницу), који се налази у оквиру некропоља, који чине још и Капела посвећена Иверској Богородици, звнонара и четри парцеле у којима су сахрањени руски емигранти.
„Руски некропољ“, односно руске парцеле на Новом гробљу у Београду формиране су 20-тих година прошлог века, када је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца пружила уточише за неколико десетина хиљада емигранта из Русије. У овом делу Новог гробља налази се 755 гробних места у којима је сахрањено више од 3.000 људи. Међу сахрањенима су значајни руски војни заповедници, ствараоци из области културе, науке и уметностИ, као и архијереји Руске православне цркве. Реконструкција „Руског некропоља“ је реализована под поркровитељством „Фондације Руски некропољ“, а у обнову је уложено око два милиона евра.Београда (1914-1918). Затим су се спустили степеницама и стазом између парцела 58 и 52 до гроба филозофкиње Анице Савић-Ребац,а поменуте су и друге значајне жене сахрањене на Новом гробљу, које су свака на свој начин и у различитим периодима обележиле живот у Србији, као што су: Мага Магазиновић, Катарина Константиновић, Анка Обреновић и друге. Након тога се продужило до Спомен-костурнице војника страдалих у српско-турским и српско-бугарском рату и гробнице Матије Бана и Стеве Тодоровића. Шетња је завршена уласком у цркву Св. Николе и кратком причом о њеном историјату и уметницима који су осликали њену унутрашњост.
Ова објава је расположива и на: српски (lat)
