На иницијативу Удружења културно значајних гробаља Европе (ASCE – Association of Significant Cemeteries of Europe), седмица која закључује месец мај се традиционално, широм Европе, обележава као Недеља откривања европских гробаља (WDEC – Week of Discovering European Cemeteries) која има за циљ да кроз низ иницијатива подстакне грађане да разумеју вредности, уметничке домете и разносврсност фунерарног наслеђа. Ново гробље у Београду, које је својом рафинираном и високим уметничким дометима уврштено у редовне чланице АСЦЕ и програм Европске руте гробаља, активно учествује организованим тематским шетњама и интерактивним презентацијама са идејом приближавања своје баштине и унапређењу знања о фунерарним просторима као првокласним просторима сећања неисцрпних културно – туристичких ресурса.
У склопу обележавања ове значајне седмице, 2.06.2019. године одржана је још једна веома посећена шетња кроз сасвим посебан Музеј на отвореном, како са поносом називамо ову неупоредиву културно – историјску ризницу нашег града. Као и до сада велики број наших суграђана се придружио овој интригантној тематској шетњи посвећеној умним женама слободног духа које су, свака у својој области померале границе, борећи се са предрасудама, неразумевањем и ограничењима које је наметала средина и време у коме су живеле. Кроз надахнута казивања наше колегинице Виолете Обреновић, посетиоци могли да се положајем жена у патријархалној Србији, као и упознају са животним причама многих изузетних жена као што су:
Теодора Кораћ (кћер трговца Илије Кораћа која је сиротим девојкама давала мираз од хиљаду динара да се удају за младиће, чланове трговачке омладине и тако помагала младим паровима да започну заједнички живот), Катарина Констатиновић, једна од најлепших и најобразовнијих жена свог времена, несуђена супруга принца Миахила Обреновића, која је без сопственог порода, усвојила Делфу Иванић, касније једну од оснивача „Кола Српских сестара“, Надежда Петровић, сликарка и дробровољна болничарка током 1. Светског рата, „Српска Сара Бренар“, глумица Милка Гргурова, чији су талентат и лепоту опевали српски романтичари, као и њена нешто младја, али не мање талентована наслединица, прелепа глумица Вела Нигринова, а ту су и ратнице, хероине Балканских и 1. Светског рата Наталија Бјелајац и Софија Јовановић, као и прва библиотекарка и новинарка у Србији, зачетница модерног плеса Мага Магазиновић и многе друге.
Посебно интересантна личност, чију животну причу су посетиоци могли да чују је управница Више женске школе у Београду Катрарина Миловук, о којој се данас нажалост мало зна, а која је прокричила пут новој, женској интелектуалној елити, која ће се сврстати у прве редове борбе за права жена у патријархалној Србији. За Катарину Миловук се се говорило „да се у Србији реч њена реч цени одмах после Митрополитове“, а из њене школе изашле су између осталих, Мага Магазиновић, Надежда Петровић, Милка Гргурова, као и будућа српска краљица Драга Машин. Прича се да је краљ Милан у шали говорио како у Србији није реткост имати две таште и да је „Миловуковица“ неоспорна духовна свекрва и ташта у стотинама кућа.
Ова објава је расположива и на: српски (lat)
