Михајло М. Петровић

14. јун 1884., Влакча, Крагујевац — 07./20. март 1913., Барбалуши, Скадар

Први српски војни пилот

парцела 2, гробница 27 – IV

Први српски пилот и прва ратна жртва у ваздухопловству, ваздухопловни наредник Михајло Петровић, припадао је првој групи од шест српских пилота, школованих у Француској 1912. године. Завршио је Војнозанатлијску школу и Артиљеријску подофицирску школу у Крагујевцу. Године 1905., распоређен је у Гардијски артиљеријски пук у Нишу. Наредник је постао 1910. године у гарнизону Београд. Пријавио се, када је српска војска 1912. године, позвала добровољце да се пријаве за обуку за пилоте. Завршио је пилотску обуку у школи Фарман у Етанпу (Éтампес), код Париза. После двадесет дана обуке, као први у групи, извршио је свој први самостални лет. После успешног завршетка обуке, 22. и 23. јуна 1912. године, успешно је положио завршне испите (месец дана пре осталих из групе), и тако је постао први српски пилот авиона са дипломом. Михаиловић је, после обуке, прво распоређен у ваздухопловну команду у Нишу, где се привикавао на нови авион. Прва дејства српске авијације извршена су приликом црногорске опсаде Скадра. Због помоћи црногосрској војсци, у фебруару 1913. године, формиран је Приморски армијски корпус српске војске, као и Приморски ваздухопловни одред. То је прва борбена јединица ваздухопловства војске Краљевине Југославије, којом је командовао мајор Коста Милетић. За време опсаде Скадра, у Првом балканском рату, извршио је 7. марта 1913. године, први лет над непријатељевом територијом ради извиђања. На повратку, при спуштању, изненадни ударац ветра избацио га је из авиона над аеродромом Барбалуш, близу Скадра. Погинуо је у близини аеродрома. Наредник Михајло Петровић сахрањен је 8. марта 1913. године, у селу Барбалуши. По завршетку Балканских ратова, његови посмртни остаци пренети су на Цетиње, и сахрањени уз највише војне почасти. На захтев породице, посмртни остаци наредника Петровића, пренети су 1931. године у Београд, на Ново гробље, где и данас почива.