Петар Бојовић

04. јул 1858., Мишевићи, Нова Варош – 19. јануар 1945., Београд

Војвода

парцела 6, гробница 68 - III

Петар Бојовић, рођен је 4. јула 1858. године у Мишевићима, општина Нова Варош. Петар Бојовић води порекло из племена Васојевића. Гимназију је завршио у Београду, и ступио у Војну академију, 6.октобра 1875. године. Произведен је за артиљеријског потпоручника 1880. године, за коњичког поручника 1883., за генерал-штабног капетана прве класе 1891., пешадијског потпуковника 1897., генерал-штабног пуковника 1901.,  а за генерала, 1912. године. Јануара 1916. године, постављен је за начелника штаба Врховне команде, на место оболелог војводе Радомира Путника. За заслуге у овом рату унапређен је 1918. године, у чин војводе. 1921. године је именован за начелника Генералштаба, на место преминулог војводе Живојина Мишића, а 1922., се повукао из активне службе. На самом почетку Априлског рата, постављен је за заступника врховног команданта Краљевске југословенске војске, младог краља Петра II. Због старости, у наредним ратним догађајима није учествовао. Ослободилац Београда 1918. године, Петар Бојовић, претучен је од стране партизана, и од последица је преминуо 19. јануара 1945. Сахрањен је практично илегално, и без икаквих почасти, у граду којем је донео слободу. У својој дугогодишњој блиставој војничкој каријери, бавио се и теоријом ратне вештине. Написао  је и штампао, поред чланака у војним листовима и часописима, још и дела: "Вод патроле", "Васпитање војника", "Метода за решавање тактичких задатака", "Шта имамо и можемо да очекујемо од Егзерцирних правила", "Одбрана Косова поља". Превео је и "Тактику", од Бријалмонта.