У склопу свечаности „Дани Слободе 2023“, 20.10.2023. године, одржана је државна церемонија свечаног полагања венаца на Гробљу ослободилаца Београда чиме је обележено 79 година од „Београдске операције“ (ослобођења Београда у 2. Светском рату).
Пошту палим херојима, припадницима Народно-ослободилачке војске и јединица Црвене армије одали су Први потпреседник Владе и Министар иностраних послова Ивица Дачић, Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић, Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томислав Момировић, делегације града Београда, Министарства одбране и Војске Србије, представници СУБНОР-а Београда и СУБНОР-а Србије, амбасада Руске Федерације, Азербејџана, Казахстана и Белорусије и бројна удружења грађана. Делегације су након тога положиле венце и на Споменик црвеноармејцу и уписале се у спомен-књигу.
У књигу утисака је уписано:
„Београд и Србија данас одају почаст храбрим борцима Народно-ослободилачке војске и Црвене армије, славно палим за ослобођење наше престонице. Овим потврђујемо нашу опредељеност за праву страну историје, на којој смо увек били и за антифашизам и анти-нацизам као суштину српског бића. Нека је вечна слава и хвала храбрим ослободиоцима! Живела Србија!
„Београдска операција“ је трајала од 11. до 22. октобра 1944. године, када су окупационе снаге протеране до линије одакле артиљеријом нису могле да угрозе Београд. Здружене јединице Народно-ослободилачке војске и Црвене армије нанеле су у овој операцији тежак пораз немачким јединицама и ослободиле Београд. Ослобођењем Београда окончана је немачка окупација главног града у трајању од 1.287 дана.
Комплекс Спомен-гробља ослободилаца Београда, насупрот улазу у Ново гробље, отворен је свечано 20. октобра 1954, на десетогодишњицу ослобођења града. Уочи обележавања две деценије од ослобођења Београда, авион совјетске делегације ударио је, несрећним случајем, у Авалу. На месту пада летелице подигнут је споменик. Том приликом погинули су маршал Сергеј Бирјузов (1904–1964) и генерал Владимир Жданов (1902–1964). Спомен – гробље ослободилаца Београда представља засебну архитектонско-урбанистичку целину, које је изграђено је по пројектима архитеката Бранка Бона и Александра Крстића. У дну парковског комплекса спомен-гробља, постављена је скулптура црвеноармејца – рад вајара Антуна Аугустинчића. На гробљу је сахрањено 2.953 бораца Народно-ослободилачке војске Југославије и 976 бораца Црвене Армије, погинулих током „Београдске операције“. Скулптура Партизана на приступном платоу гробља је рад вајара Радете Станковића. У склопу обележавања 20. октобра, полагањем венаца у Алеји стрељаних родољуба (1941-1944) на Новом гробљу, одата је пошта палим родољубима и стрељаним патриотама, који су жртвовали своје животе за слободу престонице.
Ова објава је расположива и на: српски (lat)
