У недељу, 6.октобра 2019. године, одржан је трећи по реду бесплатан тематски обилазак Новог гробља поводом овогодишњих Дана европске баштине, под називом Великани српске науке. Поестиоци су имали прилике да чују приче о животима и судбинама легендарног математичара Михајла Петровића – Аласа, Ђорђа Станојевића – човека који је осветлио Београд, Симе Лозанића – оснивача модерног београдског универзитета, непоновљивог и неуморнoг истраживача Јована Цвијића, историчара религије и етнолога др Веселинa Чајаковића и многих других, познатих и мање познатих блиставих умова који су наредним генерацијама оставили много, а за узврат нису тражили ништа.
Издвајамо занимљивости о једном од најчувенијих српских научника светског гласа Милутина Миланковића. Милутин Миланковић је био инжењер, климатолог, астроном, академик и оснивач катедре за небеску механику на Београдском универзитету. Био је светски уважаван научник, познат по теорији ледених доба која повезује варијације земљине орбите и дугорочне климатске промене. Миланковић је преминуо 12. децембра 1958. године у 80. години. Првобитно је био сахрањен у породичној гробници на Новом гробљу у Београду, али му је последња жеља била да његови посмртни остаци буду пренети у родни Даљ, што је и учињено 1966. године. Своју научну и стваралачку заоставштину оставио је Српској академији наука и уметности, у којој се чува и радна соба Милутина Миланковића.
Занимљивости о Милутину Миланковићу:
Аутор је најтачнијег календара до сада.
Добио је кратер са својим именом на даљој страни Месеца величине 34 км, кратер на Марсу пречника 118 км, као и астероид под називом 1605 Миланковић.
НАСА га је уврстила у 10 највећих научника који су се бавили проучавањем Земље.
Светску славу није стекао у највећим светским центрима, већ се научним теоријама бавио у својој малој канцеларији у Капетан Мишином здању, на Београдском универзитету, користећи само папир, оловку, шибер и логаритамске таблице.
Европско геофизичко друштво је 1993. године установило медаљу Милутин Миланковић.
Најцитиранији је српски научник свих времена.
Ова објава је расположива и на: српски (lat)
