Велике љубави српских великана – вођена тематска шетња по Новом гробљу у Београду – ЈКП Погребне услуге – Београд
velike-ljubavi_-003

Велике љубави српских великана – вођена тематска шетња по Новом гробљу у Београду

У недељу 3. јуна 2018. године, на Новом гробљу у Београду је одржана још једна изузетно посећена тематска вођена шетња под називом „Велике љубави српских великана“. Ни спарина, ни киша, ни повремена грмљавина, ни варљиво пролећно време није спречило наше драге суграђане да стрпљиво и са занимањем слушају интригантне приче о љубавима, разочарањима, страстима, љубавним згодама и  незгодама харизматичних људи и жена сахрањених на овом простору, истовремено уживајући у шетњи кроз једноу од најлепше одржаваних и уређених парковских површина у нашем граду.
Након кратког упознавања са историјатом Новог гробља, обилазак је кренуо од гробнице Др. Владна Ђорђевића, лекара, премијера, градоначелника, писца, интелектуалца и оснивача Новог гробља, који се приликом студија у Бечу загледао у шеснаестогодишњу девојку Паулину Битнер, са којом је након много савладаних тешкоћа провео више од педесет годна у срећној брачној заједници и која му је по неким изворима родила више од петнаесторо деце. Када се, много година касније нашао у улози проводаџије, говорио је да брачна срећа лежи и на другим местима, а  не крије се искључиво у физичкој лепоти и заљубљивњу.
Шетња је настављена кроз Аркаде и Алеју великана, где су посетиоци имали прилике да чују причу о несебичној љубави, код гробнице „песника међу приповедачима и приповедача међу песницима“ и народног трибуна Петра Кочића. Код гробнице сликара и песника Ђуре Јакшића, суграђани су чули емотивно казивање о Ђурином животу и страдањима, као и причу о чувеној лепотици, крчмарици Мили коју је Ђура опевао (Ана точи, Ана служи, ал за  Милом срце тужи..). Уместо Ђуре, Мила је одабрала глумца, Ђуру Рајковића, са којим је касније и сама ступила у позоришну дружину.
Причу о пожртвовању и великој љубави Виде Ружић и Милоша Црњанског, посетиоци су могли да чују код гробнице породице Ружић. Вида Ружић је била кћи министра просвете и писца Добросава Ружића („краљевског библиотекара“, познатог по чињеници да је од уништења спасао „Мирослављево Јеванђеље), сестра чувног фудбалера Јована Ружића и једна од  најлепших жена Београда. Поред противљења породице Ружић, Црњански је продао своју кућу у Панчеву  и следио своју драгу у Париз, где ју је породица послала, како би их раздвојила. Као супруга, Вида Ружић је у складу са својим благим каратером трпела и увек успевала да изглади испаде у јавности и многе друге мушице свог супруга.  Посетиоци су затим застали код гробнице књижевника Симе Матавуља за кога се причало да је својим шалама зајсмејаво чувеног француског писца Анатола Франса, а који је по сопственим речима целог живота служио Бахусу и Венери. Прва љубав му је била шеснаест година млађа учитељица Више женске школе Милица Стпановић, која је нажалост врло брзо преминула. Матавуљ је тешко поднео губитак своје велике љубави. На наговор пријатеља поново се оженио богатом удовидцом Љубицом Димовић, што га је лишило новчаних брига и омогућило му да пропутује Европу и Медитеран.
Посетиоци су такође имали прилике да посете гроб и чују  причу о новинарки и много оспораваној, али истовремено и вољеној књижевници Милици Јаковљевић, Мир- Јам, њеној каријери, љубавним везама и великој љубави према бомбоњерама. Иако је пуно писала о љубави и браку, Милица се никада није удавала, а имала је обичај да каже: „Самоћа ме прати кроз цео живот. Самоћа изграђује моју самосталност..Многи се жале на самоћу, а не схватају колико је лепоте у том животу кад је једини друг књига…“. Њена најдужа, а можа и највећа љубав био је глумац тада популарни глумац Божа Николић.

Шетња се затим наставила до последњег почивалишта лекара и приповедача. Лазе Ларзеривћа. На студијама медицине у Берлину, Лаза Лазаревић је у пансиону Паулине Гутјар, упознао њену кћер Ану, која је струдирала певање. Нажалост, због патријархалних свхатања веза није срећно окончана, али је Лаза своју берлинску љубав памтио цео живот и на крају овековечио у приповеци „Швабица“. Поштујући жеље посетилаца, шетња је продужена па су најупорнији могли да виде и  последње почивалиште нашег чувеног песника и дипломате Милана Ракића.

Ова објава је расположива и на: енглески

START TYPING AND PRESS ENTER TO SEARCH