zitelji-starog-beograda-37

Прича о житељима старог Београда – вођена шетња по Новом гробљу

21. октобра 2018. године организован је још један обилазак Новог гробља у склопу овогодишњег јесењег циклуса вођених шетњи кроз драгоцену културно-историјску и уметничку ризницу Новог гробља у Београду – Музеја под отвореним небом. Наши драги суграђани који су се и овај пут одазвали у изузетно великом броју, имали су прилике да чују интригантне приче о старом Београду, његовој трансформацији од источњачке касабе до модерне Европске метрополе, као и људима који су овај град учинили оним што је данас.

Након кратке приче о историјату Новог гробља од његових почетака до данас, посетиоци су имали прилике да обиђу последња почивалишта личности као што су: Јован Ристић, краљевски намесник, Анастас Јовановић, први српски фотограф и управитељ двора Кнеза Михајла Обреновића, политичар, дипломата и историчар Јеврем Грујић, талентоване глумице Милка Гргурова и Вела Нигринова за чију наклоност су се борила београдска господа, чувени математичар и ексцентрик Мика Петровић Алас, Браћа Бајлони и многи други. Посетиоци су такође имали прилике да виде велелепну гробницу у којој је првобитно била сахрањена богата ренитерјка Драга Митричевић, жртва мистериозног убиства које се догодило у Београду 1933, о чему се дуго причало у београдским салонима, а које никада није решено. Ова ексцентрична богаташица је живела сама у великој кући у улици Краља Милана бр. 5, са псом, кокошкама и гуском.

Од многих интересантних личности, издвајамо причу о породици индустријалаца, предузетника и заљубљеника у фудбал – Шонда.

Прича о породици Шонда почиње онога дана када су Никола и Констанитн Шонда одлучили да се преселе у Београд из северозападне Грчке, почетком друге половине XИX века. У то време Београд је за многе хришћане био обећана земља, тако да браћа Шонда нису били једини Цинцари који су се у овом периоду доселили у Београд. Кључна година за њихов пословни успех била је 1902., када је Константин Шонда од државе добио повластице за отварање фабрике какаоа, чоколаде и бомбона. Константин Шонда је после неколико година управу над фабриком оставио синовима, од којих је најпредузимљивији био Михајло Шонда. Фабрика „К.М. Шонда“ је 1932. године поклонила сребрни трофеј Југословенском ногометном савезу  за шампиона државе у фудбалу. Драгоцени сребрни трофеј је припао Конкордији, која је у финалу оба пута победила сплитски Хајдук са 2:1. Исте године фабрика је штампала албум са сличицама фудбалера које је продавала уз своју чоколаду.

START TYPING AND PRESS ENTER TO SEARCH