milos_vasic_001

На Новом гробљу у Београду обележено 82 године од смрти генерала Милоша Васића

20.10.2017. године на Новом гробљу у Београду је обележена годишњица смрти генерала Милоша Васића, министра војске и морнарице, војног педагога, стратега и аутора титуле „Војвода“. Венце на последње почивалиште генерала Васића су положили представници удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије 1912-1920, породица и поштоваоци.

Генерал, министар војске и морнарице, Милош Васић, уписао је студије филозофије, које је због смрти оца напустио. Завршио је Војну академију 1883. године, те је унапређен је у чин пешадијског потпоручника. Наредне године завршио је Вишу школу Војне Академије. Као пешадијски официр, био је командир и водник чете питомаца Војне академије 1886. и 1887. године. Године 1887, послат је на изучавање војне организације у Линц, Париз и на крају у Рим. По повратку у земљу, био је начелник Одсека у главном Генералштабу, начелник Генералштаба дивизијских области, командант ескадрона, командант пука и краљев ордонанс, војни изасланик у Софији, командант 7. пука, и професор тактике на Вишој Школи Војне Академије. Године 1900., постављен је на место министра војног, са чином потпуковника, да би годину дана касније, дао оставку, и добио место дипломатског представника на Цетињу. У ратовима 1876.-1878. године, учествовао је као ђак добровољац, а у рату 1885., као командир чете. У Балканским ратовима, био је представник српске владе при грчкој војној команди. У Првом светском рату, налазио се на челу Дунавске дивизије другога позива, која се прославила у бојевима на Мачковом Камену. На Солунском фронту 1916. године, унапређен је у чин генерала, а затим му је поверено командовање најпре Првом, а затим Трећом армијом, са којом је прошао славна бојишта Горничево, Кајмакчалан, Битољ. На Солунском фронту одржавао је везе са енглеском војном командом, а Енглези су га, после војводе Живојина Мишића, сматрали за нашег најспособнијег официра. Био је у мисији код италијанског краља и владе до 1917. године, а по завршетку рата, у Комисији за разграничење са Италијом. Од јануара 1922. године, кратко време је обављао дужност министра војске и морнарице Краљевине Југославије, да би се на лични захтев пензионисао исте године. Као образован официр преводио је и писао чланке које је објављивао у „Ратнику“. Написао је неколико дела: „Ратни подсетник и записник“, „Војничка читанка“, „Основи стратегије“, „Из области организације војске“, „Висока војничка дисциплина“, Последњи дах генерала Јована Мишковића, Војска и политика. Генрал Милош Васић је преминуо 20.10.1935. године и сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду. Биста на гробници генерала Милоша Васића је рад вајара вајара Миланa Циндрића.

Ова објава је расположива и на: енглески

START TYPING AND PRESS ENTER TO SEARCH