Илија Гојковић

 02. август 1854., Дреновац код Параћина — 02. фебруар 1917., Средоземно море близу Сицилије

Генерал

  парцела 11, гробница 26 – II

Српски генерал и војни министар у влади Краљевине Србије, Илија Гојковић,по завршетку два разреда гимназије у Крушевцу, ступио је у редовну војску 1870. године. Учествовао је у српско-турском рату, у периоду 1877.—1878. године, Напредовао је од 1876., када је добио чин пешадијског потпуковника, преко свих звања, до чина генерала, у који је произведен 1912. године. Године 1910. постављен је на место Министра војног, да  би фебруара 1911., дао оставку, поводом питања бродске артиљерије. Од 1911. године, био је командант Моравске дивизијске области. У балканским ратовима 1912.—1913. године, био је командант Моравске дивизије I позива, која се истакла у Кумановској, Битољској и Брегалничкој бици. У првом светском рату, до половине новембра 1914. године, командовао је Првом Моравском дивизијом, да би од реорганизације српске војске на Крфу, марта 1915. године, био постављен за команданта армије (Ужичке и Тимочке војске), која је успешно бранила границе Србије од напада Прве бугарске армије, и истакла се у борбама код Качаника. Након повлачења, 1916. године, због болести, пребачен је на лечење у Француску. У повратку из Француске на Солунски фронт, брод је торпедован у близини Сицилије. Пошто је Гојковић одбио да се преда, убијен је у чамцу за спасавање и потонуо у Средоземном мору. Син генерала Гојковића, Војислав, мајор Српске војске, командовао је Другим пешадијским пуком Моравске дивизије (Гвозденим пуком). Посмртни остаци Илије Гојковића свечано су пренети и сахрањени на Новом гробљу 1926. године. У знак захвалности за заслуге, споменик му је подигла држава.