Димитрије Т. Леко

 22. јануар 1863., Београд– 24. септембар 1914., Крагујевац

Архитект и

 Марко Леко,

Хемичар, академик

 17. септембар 1853., Београд — 04. новембар 1932., Београд

   парцела 7, гробница 2 - I

Архитекта Димитрије Т. Леко, студирао је у Цириху, Винтетуру и Ахену. По повратку у Београд, радио је у Министарству грађевина, а затим као архитекта београдске Општине. Пензионисан је као архитект Министарства војног. Димитрије Т. Леко је покушао да принципе савремене европске архитектуре и урбанизма примени у Београду. Показао је знатан успех на Конкурсу за регулисање Теразија, Малог Калемегдана и Скопља. Његове зграде одликује романтизовани дух северњачке  верзије Арт ноувоа. Најзначајнија дела су му: зграда Опсерваторије у Булевару ЈНА, зграда нове Војне академије у Немањиној улици, кућа породице Вучо у Делиградској улици, (зграда Мекдоналса) зграда Атина на Теразијама, зграда осигуравајућег друштва "Шумадија", Вучина кућа на Сави, капела изнад Ћеле-куле у Нишу и др. Бавио се урбанистичким проблемима и архитектонском критиком, које је публиковао у књизи Наше прилике. Сахрањен је у гробници са својим братом, истакнутим хемичарем, Марком Леком, који је био професор хемије на Великој школи и управник Државне хемијске лабараторије у Београду. Марко Леко бавио се аналитичком хемијом, али је радио и на испитивању животних намирница  и минералних вода. Дуго је био председник Црвеног крста и  један је од оснивача Српског хемијског друштва.