На Новом гробљу у Београду облежена годишњица смрти великог научника Милутина Миланковића

12.12.2017. године удружење „Милутин Миланковић“ из Београда је уз помен и кратко обраћање на Новом гробљу у Београду, обележило 59. годишњицу смрти једног од највећих српских научника – Милутина Миланковића. Милутин Миланковић је био инжењер, климатолог, астроном, академик и оснивач катедре за небеску механику на Београдском универзитету. Био је светски уважаван научник, познат по теорији ледених доба која повезује варијације земљине орбите и дугорочних климатских промена. Миланковић је преминуо 12. децембра 1958. године у 80. години. Првобитно је био сахрањен у породичној гробници на Новом гробљу у Београду, али му је последња жеља била да његови посмртни остаци буду пренети у његов родни Даљ. То је учињено 1966. године. Своју научну и стваралачку заоставштину оставио је Српској академији наука и уметности, у којој се чува и радна соба Милутина Миланковића.

Занимљивости о Милутину Миланковићу:

  • Аутор је најтачнијег календара до сада.
  • Добио је кратер са својим именом на даљој страни Месеца величине 34 км, као и кратер на Марсу пречника 118 км и астероид под називом 1605 Миланковић.
  • НАСА га је уврстила у 10 највећих научника који су се бавили проучавањем Земље.
  • Светску славу није стекао у највећим светским центрима, већ се научним теоријама бавио у својој малој канцеларији у Капетан Мишином здању, на Београдском универзитету, користећи само папир, оловку, шибер и логаритамске таблице.
  • Европско геофизичко друштво је 1993. године установило медаљу Милутин Миланковић.
  • Најцитиранији је српски научник свих времена.

Ова објава је расположива и на: енглески српски (lat)

START TYPING AND PRESS ENTER TO SEARCH